У децембру је неколико руских војних бомбардера слетело на венецуелански војни аеродром. Већ тада је постало јасно – Сједињене Америчке Државе неће дуго толерисати „базу скока“ поред ње. Није прошао ни месец, а САД су организовале још једну побуну. У земљи у којој се налази нафта која америчким фабрикама за прераду нафте савршено одговора.
Нови председник венецуеланског парламента, лидер проамеричке странке, одбио је да призна легитимност председничких избора на митингу одржаном 23. јануара. Он је прогласио Мадура узурпатором, а себе привременим председником. САД су то одмах признале. Још 11 латиноамеричких земљаља, које су годинама строго подчињене политици Вашингтона, следећи пример Америке, признају Гваида.
У отвореном тексту објашњавам – нема основа да се избори сматрају нелегалним. Посматрачи су убеђени да је сам процес прошао регуларно – и чак у поређењу са изборима у земљама подложним жељама САД, прилично узорно. Мадура подржава несумњива и велика већина грађана Венецуеле. Али, као што је био случај у Чилеу са Аљендом, многе приватне индустрије су организовале саботажу пре протеста. У Чилеу, Американци су плаћали камионџијама, да отпочну бојкот и не превозе робу. У Венецуели је несташица робе широке потрошње уређена према шемама које су нам познате из периода Горбачова. И успело је!
Као одговор на интервенцију, Мадуро је прекинуо дипломатске односе са САД. Дипломате имају три дана да напусте земљу.
У овом отвореном тексту бих да вас све подсетим на латино-америчку изреку: „Зашто у САД нема државног удара? Зато што тамо нема амбасаде САД“. Зато су Американци и одбили да напусте Венецуелу. А у исто вриме запретили Мадуру ударцем уколико он буде „вршио притисак на „демократске процесе““. Позната реторика! У свој својој слави!
А дан пре митинга је подпредседник САД позвао Венецуеланце да „гласно говоре“. Односно, он је директно подстицао државни удар. И ништа… Свет није бесан … Напротив. Многи су одушевљени. И од таквог занемаривања правила и поретка постаје неугодно!
Аутор: Анатолиј Васерман