У двадесетом веку је колало много теорија завере, а посебно оних у које је, на овај или онај начин, био уплетен Холивуд или филмска индустрија.
Али има један релативно опскурни филм, непознат већини, за који многи сматрају да је прорекао Други светски рат али и 11. септембар. Име му је „Велеиздаја“ и снимљен је 1929. године. Реч је о научно-фантастичном филму који се тада сматрао изразито важним, а и данас је битан део историји кинематографије. Касније је објављена друга верзија – која није била нема и имала је додатне сцене. Тиме је „Велеиздаја“ постао први британски звучни филм.
Међутим, прва је верзија била нема и управо је та верзија током година опстала (те је успешно рестаурирана). Деценијама је владало уверење како је само „нијема“ верзија филма доступна, а да је верзија са звуком трајно изгубљена. Све се то променило када је колекционар филмова из Вашингтона пронашао у једној архиви.
На његову жалост није могао да пронађе људе који би му помогли у томе да се трака врати у првобитно стање и ускладишти како треба. На крају је филмове послао у „Аласка Мовинг Имаге Пресерватион Ассоциатион“ на Аљасци зато јер је био уверен да су на филмовима снимци које имају везе с Аљаском (то је проценио из натписа на кутијама). Запослени институције били су немало изненађени када су схватили што су заправо добили. Оно што је такође занимљиво јесте да што се филма тиче нитко не зна баш много (или не разуме) о самом заплету.
Гледаоци су свесни да се радња одвија у „футуристичкој“ 1940. години, и описује раздобље када се припрема терен за Други светски рат. Филм се заснива на драми пацифистичког писца имена Ноел Пембертон-Билинг и не само да предвиђа зрачно бомбардирање цивила током тог рата већ и терористичку бомбу која разнесе амерички солитер.
Након што су на Аљасци рестаурирали филм и погледали га објавили су извештај о ономе што су погледали. Прича је следећа: Свет је подељен на две велике суперсиле – Царство атлантских држава (САД, Канада и Аљаска) и Федерацију европских држава с Јапаном и Кином. Постоји и такозвана „лига мира“ – или противтежа хушкачима рата – то је део филма, каже извештај с Аљаске – који је најбољи. Пишу о томе и како у филму постоје неки сексуални стереотипи уткани у сценарио, али извештај тврди како се „и данас“ филмови продају на премиси јаких, згодних мушкараца и прелепих путених жена.
Филм је снимљен, према Пембертон-Билинговом делу, 1929., а филм је режирао Морис Елви. Премијера је била деветог октобра 1929. на сајму заната, а у биоскопе је отишла месец дана касније. Звучна верзија је објављена у САД-у 13. марта 1930. године. Неми филм и оригинална најава за звучни чувају се у Британском филмском институту, док је једина копија звучне верзије филма и даље на Аљасци.
Извор: Kurir.rs/Express.hr