Свечаном литургијом патријарха српског Иринеја у крипти Храма Светог Саве на Врачару, сечењем славског колача и приредбама ученика у школама широм Србије обележава се школска слава Свети Сава. Савиндан се обележава у част првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства.
Празник Свети Сава је установљен за школску славу 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца.
Савиндан се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком тадашњих власти.
После полувековне забране од комунистичког режима, 1990. године поново се враћа као школска слава.
Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, стога је заштитник просветних установа.
Рођен је 1169. године као најмлађи син српског жупана Стефана Немање. Световно име било му је Растко.
Одрекао се световног живота и замонашио као веома млад, око 1192. године, на Светој гори у руском манастиру Свети Пантелејмон.
У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископију.
Умро је у Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за Бугарску архиепископију.
Према записима из тог времена, глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.
Његове мошти су из Трнова пренете у Србију и сахрањене у манастиру Милешеви 6. маја 1237. године.
У време Банатског устанка, 1594. године, велики везир Синан паша наредио је да се мошти Светог Саве однесу из манастира Милешеве и спале у Београду, на Врачару.
Градећи Храм Светога Саве градимо себе
Свештеник Светосавског храма на Врачару Далибор Стојадиновић наводи да је Свети Сава учинио многа добра дела, која је, како каже – мало ко учинио.
Додаје да је центар бића Светог Саве и Цркве чудесна личност Исуса Христа.
Истиче да градећи Храм Светога Саве градимо себе, свој народ.
РТС