Може ли неко на кугли земаљској помислити и поверовати да светске силе, какве су САД, с једне, и демократска ЕУ, с друге стране, не могу да присиле Приштину да повуче стопостотне таксе на робу из Србије?! Та њихова „немоћ” спада у сферу апсолутно немогућег. Харадинај је после састанка са америчким амбасадором у Приштини рекао да таксе остају до постизања „свеобухватног споразума и реципрочног признавања”! Стејт департмент је пре десетак дана упутио оштар захтев Приштини да укине таксе, уз упозорење да ће у супротном сносити последице. Све се свело на веома лошу представу, а завеса је спуштена много брже него што се очекивало. После овог игроказа постаје јасно да је „упозорење” из Стејт департмента било само вербална еквилибристика за публику, а да се „испод жита” радило сасвим супротно. И да иза свега стоји Америка, која је, уз безличну ЕУ одобрила да се Приштина овако понаша и уцењивачки наступа према Београду, мислећи да ће Србија због економског губитка поклекнути.
Да је ово била фарса и лоше направљена представа било је видљиво од првог тренутка за оне који хоће правилно да разумеју ствари. Вашингтон има Приштину у својим рукама и поседује толико могућности да свој протекторат натера да се не понаша деструктивно и ван свих цивилизацијских норми. Упркос томе, он се оглашавао готово снисходљиво, дозвољавао Приштини да формира војску, да укида границе са Тираном, да гради „велику Албанију”… Брисел је већ могао да покрене многе механизме којима располаже, почев од средстава која се додељују, до суспензије Споразума о стабилизацији и придруживању. Међутим, како преносе медији, Јоханес Хан је чак понудио Приштини уступак у вези са ознаком у Цефти. Без ознаке Унмик(!) чиме је показао да ни он, ни ЕУ не поштују Резолуцију 1244 и да су отворено на страни Приштине.
Ни Америка, ни ЕУ према Србији не исказују пријатељство, макар и у ограниченим „количинама”, већ напротив, оно друго. Хоће да економским мерама присиле Србију на нешто што је једноставно немогуће и што ова влада неће никада учинити – признање такозване републике Косово. Харадинај говори о некаквом „реципрочном признању”. Србија је призната земља, стални је члан УН и свих њених организација. Приштина није ни чланица УН, а ускоро ће број земаља које су признале Косово пасти испод половине чланица светске организације.
Време је да се и ми у Србији почнемо понашати онако како ситуација налаже. Пошто Харадинај говори о некаквом имагинарном „реципроцитету”, када је државни статус у питању, пређимо на реални економски реципроцитет, али и политички. Зашто не повећамо таксу за пролазе преко наше земље за аутомобиле са ознакама такозване републике Косово. Повлачење свих договора са наше стране у Бриселском дијалогу требало би да буде наш одговор. Јер, Тачи је колико јуче изјавио да ће и Газиводе, и северна Митровица, и „Трепча”, па чак и Прешево, Бујановац и Медвеђа бити у оквиру такозване републике Косово!
Драгиша Петровић/Политика