Социјалистичке власти Венецуеле могле би да падну сваког тренутка, што ће се, оцењује Радио Дојче веле, веома одразити на руске интересе, и то не само политички, јер Русија у Венецуели има послове вредне милијарде долара.
Погледи су најпре усмерени на највећи руски нафтни концерн Росњефт, који учествује у укупно пет пројеката државног енергетског концерна Венецуеле ПДВСА, напомиње Дојче веле. Додаје да у тим пројектима руска фирма има 26 до 40 одсто учешћа, и поставља питање: „Колика је вероватноћа да ће то отићи у неповрат?“.
„Тренутно делује да је мало изгледно да следећа власт, уколико смени Мадура, крене путем национализације или одузимања имовине страним инвеститорима. Може бити да су преуранили сви они који су крајем прошле седмице на берзи појурили да продају акције Росњефта. Све ово наравно под условом да је руска компанија у складу са законом ушла у пројекте у Венецуели и да у игри није била корупција“, наводи се у тексту.
Према подацима из 2017, Росњефт је Венецуели суштински одобрио кредит од шест милијарди долара, а то је враћено учешћем у поменутим пројектима и нафтом, подсећа радио.
„Шеф руског гиганта Игор Сечин је чак прошлог новембра морао лично да оде у Каракас јер је било застоја у договореним испорукама. Али, кредитни уговор истиче већ током ове године и може се претпоставити да је Росњефт већ добио већи део онога што је уложио“.
Компликованија ситуација је, по Дојче велеу, када је у питању кредит који је Москва одобрила Каракасу како би купио руско оружје. Према написима руске штампе, Москва је у те сврхе у последње две деценије дала око једанаест милијарди долара. Није познато колики је део отплаћен.
Има информација да је венецуелански дуг репрограмиран и да је Русија одобрила повољније услове од оних који су првобитно важили, пише у анализи Дојче велеа.
„Нејасно је и да ли би идућа власт у Каракасу вратила ове дугове с обзиром на то да је Кремљ увек подржавао Мадура и његову странку. Украјина, рецимо, до данас одбија да врати милијардски кредит Русији који је одобрен 2013. године док је у Кијеву још владао проруски председник Виктор Јанукович“.
У случају Венецуеле руске паре, пак, додаје се даље, нису сасвим изгубљене јер су макар отишле на руске калашњикове, борбене авионе, хеликоптере и тенкове, чиме је, сматра Дојче веле, Русија практично субвенционисала своју индустрију наоружања.
„Претпоставља се да би у случају пада Мадуровог режима финансијски губитак Русије био око једанаест милијарди долара или мало више од тога. Али то ће се испоставити као ситница у поређењу са губицима на тржишту нафте уколико би се Венецуела убудуће одлучила да јако повећа обим производње и тиме обори цену на светском тржишту“.
У питању је земља чија се налазишта описују као највећа на свету. Ипак, током двадесет година социјалистичке владавине, најпре под Угом Чавесом, а онда Мадуром, нафтна индустрија земље дотакла је дно. Венецуела на светском тржишту данас не игра готово никакву улогу, наводи радио.
„Уколико нафтни сектор поново буде успостављен по принципима тржишта, те делимично пређе у руке америчких и других западних концерна које су социјалисти протерали, то ће несумњиво водити знатном расту производње. То неће ићи експресно, али када се буду склапали нови дугорочни уговори о набавци нафте, тај енергент би могао да буде знатно јефтинији. То би збиља био хорор за руску привреду“, оцењује Дојче веле.