Откако је Приштина увела таксе на српске производе у новембру, увоз на Космет из околних земаља позамашно је увећан, а из Македоније порастао је за око 40 одсто. Према изворима „Новости“, овоме је допринео и договор премијера привремених институција у Приштини Рамуша Харадинаја и председника Владе Македоније Зорана Заева, по коме се на територију КиМ преусмерава роба из Македоније.
Према тврдњама наших саговорника, наводни национални и економски интерес „Косова“ за Харадинаја је у другом плану, док му је примарни циљ преузимање контроле над прометом великих количина робе широке потрошње и то преко особа блиских и њему и Заеву.
Сарадници Харадинаја, наиме, проценили су да договор о пласирању робе без потребних декларација из Македоније на КиМ не би могао да се реализује уколико би на челу „Државне фитосанитарне лабораторије“ остао неко ко није под њиховом контролом.
Због тога су, како преносе наши добро обавештени извори, кулминирали притисци за смену директора македонске „Државне фитосанитарне лабораторије“, како би се поставио човек од поверења.
Епилог ове операције је да је досадашњи први човек наведене лабораторије Миодраг Стевановић, иначе члан Српске напредне странке Македоније, практично скрајнут 3. јануара, а главну реч води Сеат Шасимановски.
После овог потеза лидер СНСМ Драгиша Милетић писао је Заеву, поручивши му да такви потези могу да утичу на даљи коалициони споразум између његове странке и социјалдемократа које предводи македонски премијер.
Харадинај и Заев, иначе, неформално су се сусрели 13. јануара на аеродрому у Приштини и њихову фотографију на свом фејсбук-налогу објавио је председник владе тзв. Косова.
И док се испод жита спроводи договор Харадинај – Заев, огласили су се и поједини македонски привредници. Они су навели да бизнисмени не би смели да се претерано радују и користе прилику због ситуације у којој се нашла српска привреда, а на којој профитирају земље региона, јер то може бити погрешно протумачено од Србије, тако да она „у будућности ограничи или забрани извоз неких македонских производа“.
Од 21. новембра када су таксе уведене, па до краја јануара, према подацима Београда, направљена је штета од 66,2 милиона евра, колико је мање робе пласирано на КиМ. У децембру 2018. роба из централне Србије чинила је 1,7 одсто увоза на КиМ, док је у истом месецу 2017. то било 15,7 одсто.
Према подацима из Скопља, македонски извоз на КиМ у децембру је износио више од 18 милиона евра, док је у истом месецу 2017. износио 13 милиона евра. Истовремено, увоз на КиМ повећан је из Албаније за 60 одсто, из Бугарске за 50 одсто, Грчке 114 одсто…
ВЕСЕЉИЈУ ДРАГЕ ТАКСЕ, ДРАЖА МУ АМЕРИКА
Председник косовског парламента, Кадри Весељи, изјавио је да је одлука о наметању увећаних такса за робу из Србије и БиХ, добра јер се Приштина и даље суочава, како је рекао, са „агресивношћу Србије“, али да су односи са САД важнији:
Ми смо партнери са САД, а од њих је стигао предлог да таксе буду суспендоване. Добро је то што је захтев САД за суспензију, а не за укидање те мере. САД и Косово треба да буду једно. Конфронтација и сучељавање са државом која је гаранција нашег суверенитета нису добри за Косово.
http://www.novosti.rs