Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије казао је да се култ Светог Саве у Црној Гори није никада увозио, већ се развијао исто као што се развијао у Србији и Босни и Херцеговини.
На Жабљаку је, у уторак, у сали Центра за културу, одржана Светосавска академија, коју је благословио епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, а присуствовао јој је, заједно са бројним Жабљачанима, председник Општине Веселин Вукићевић.
„Свети Сава је овдје светлио духовношћу и културном кроз све векове. Велика је традиција светосавске писмености, осведочена кроз наше највеће светиње, манастир Морачу, цркву Светих апостола Петра и Павла на Лиму, Ђурђеве Ступове, Цетињски манастир, Пивски манастир и све остале светиње. То нас је и одржало до дана данашњег. У школству књажевине Црне Горе, када је Црна Гора достигла највећи степен свог угледа у новије време, постојали су предмети српски језик, српска историја, веронаука. Сви ти предмети изучавали су дело Светог Саве, а и сам краљ Никола пред крај своје владавине написао је опширну химну посвећену Светом Сави“, указао је епископ Јоаникије, а преноси сајт Епархије будимљанско-никшићке.
То, навео је он, морамо да знамо у овим данашњим временима када се све искривљава намерно, ненамерно, због незнања, због заборава, врло често има и лоших намера.„Треба да знамо гдје смо и да не обраћамо много пажње уколико идемо правим путем, све ће то друго отпасти и проћи као магла“, поручио је владика будимљанско-никшићки.
Светосавску беседу изговорио је епископ диоклијски Методије, који је казао да је Свети Сава наш идентитет, основна вредност и темељни смисао.
Он је рекао да ћемо у светосавском идентитету, који нас не ограничава и не веже, већ нас диже и успоставља у висине народа будних и свесних, добрих и братских, наћи и брата, и историју и нашу будућност.
„Зато је важно да се увек сећамо Светог Саве. Да мислимо о њему и његовом животу, да се саображавамо с њим и стаћемо на пут којему краја нема. Освједочивши се на Христовом путу, који је истина и стекавши истину, која постаде вечни живот, Свети Сава се са Христом поистовјетио и Христов идентитет понио. Светитељ је то остварио испунивши правило побожности и закон богоподобности“, беседио је епископ Методије.
Навео је да је Свети Сава свој идентитет везао за Христа. Најмлађи син Стефана Немање тако је изгубио Растка, старога себе, а стекао Саву.
„Највећи камен назваше наши прадедови по Светом Сави. Да се зна, ако гдје залутамо, стешњени братским неслогама, ако нас ветрови раздора развијоре на све стране, ако посустанемо и занемимо од умора и немоћи, нека природа из камена проговори и нека нас подсети да помиримо браћу, да заволимо свакога, да помогнемо, да загрлимо и истога и другачијега, да будемо велики до оног кука Свечевог, небопарног и најљепшег, Савиног и нашег, и да за сваки мир и помирење наздравимо брат брату Савином водом живом, да нас окријепи, да потече духом из земље у нас, да нас оздрави и подигне до снаге и силе тога прађедовскога камена“, навео је он.
У културно-уметничком програму учестовали су: Београдски мушки хор, којим диригује ђакон Владимир Руменић, гуслар Горан Перовић Цуца, ученици Средње школе „17. септембар“ из Жабљака, етно-појац Јелена Ристић, Гусларско друштво „Војвода Момчило“, а срдачним аплаузом публика је подравила наступ најмлађих, сестре Катарина и Мартина Вуковић, одрецитовале су пјесму посвећену Светом Сави.
ИН4С