Захарова: Венецуели прети рат

Претња од великог војног сукоба у Венецуели није прошла, изјавила је портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.

„Нажалост, не може се рећи да је претња од оружаног сукоба великих размера прошла. Чињеница да се на столу још увек налазе све опције, укључујући и директну војну спољну интервенцију у унутрашње послове суверене државе, директно сведочи белешка помоћника америчког председника за националну безбедност Џона Болтона о 5.000 америчких војника који би требало да буду упућени у државе које се граниче са Венецуелом“, рекао је Захарова.

Она је додала да нови протести у Венецуели указују на неспремност опозиције да води дијалог са владом земље.

„Ситуација у Венецуели је и даље изузетно напета. Нови протести представљају још један доказ неспремности опозиције да се укључи у дијалог, упркос спремности на то званичних власти“, истакла је Захарова.

Она је навела да је Русија спремна да се укључи у механизам посредовања и консултација који су прихватљиви за стране у Венецуели.

Москва, такође, поздравља неспремност низа земаља Латинске Америке да прати милитаристичку политику САД.

„Поздрављамо чврсту неспремност регионалних играча да прате милитаристичку политику коју су предложиле Сједињене Америчке Државе. Позивамо све наше партнере, без изузетка, да озбиљно размисле о томе какву заиста улогу има Вашингтон у припреми и покретању војног сценарија у региону, као што је то раније учињено у Ираку, Либији, Сирији, Украјини и многим другим тачкама наше планете“, нагласила је Захарова.

„Какве ће размере имати хуманитарна, миграциона криза у случају реализације ових планова?“, запитала се Захарова.

Усвајање нових америчких санкција Венецуели довешће до катастрофе, укључујући и еколошку, која ће наштетити развоју региона, изјавила је портпаролка.

„Заправо, не ради се само о државном удару. Последице ових санкција могу заиста бити много шире од граница једне државе“, прецизирала је Захарова.

Она је додала да Москва позива међународну заједницу, а посебно земље Латинске Америке и Кариба, да процене последице нафтних санкција САД против Венецуеле.

Према њеним речима, „ако се усвоји предложени пакет мера, онда је то директан пут ка катастрофи, укључујући и еколошку, која може да проузрокује неповратну штету развоју других земаља у региону“.

Она је скренула пажњу да лидер опозиције Венецуеле даје изјаве са страница америчке штампе.

„Уместо тога, опет из америчког „Њујорк тајмса“ долазе позиви лидера опозиције Венецуеле да збаци легитимну владу. Он отворено подстиче венецуеланске војне снаге на војни преврат“, додала је она.

„Желим још једном да кажем да постоји интрига и у ономе што он то ради са страница америчких новина. Они који су покушали да објави неки ауторски чланак на странице овог америчког листа добро знају да је то веома тешко урадити, али за потребне људе увек има места“, закључила је Захарова.

Она се запитала шта ће бити са нафтом коју је Вашингтон забранио да се купује од легитимне владе Венецуеле.

„Извађена нафта, коју је Вашингтон забранио да се купује од легитимне владе Николаса Мадура, где ће она даље ићи? Да ли ће је изливати у море?“, истакла је Захарова.

„У реализацији својих конјунктурних амбиција Вашингтон, нажалост, не израчунава чак ни елементарне последице разумљиве човеку који је у току процеса производње нафтних деривата“.

„Ово личи на праву саботажу, која не само да наноси геополитичку штету међународним односима, већ има директне последице за екологију читавог региона“, оценила је Захарова.

У Венецуели су 21. јануара почели масовни протести против актуелног председника Венецуеле Николаса Мадура. Председник Парламента Венецуеле Хуан Гваидо се 23. јануара прогласио за привременог шефа државе. Сједињене Америчке Државе и низ других земаља су признале Гваида и захтевају од председника Венецуеле Николаса Мадура, ког не сматрају легитимним шефом државе, да не дозволи насилне акције против опозиције. Мадуро је Гваида назвао „марионетом Сједињених Америчких Држава“.