Евроазијска економска унија дала је зелено светло за бесцарински увоз српских воћних ракија, без ограничења количине. Потпис на споразуму чека још усклађивање прописа о метил-алкохолу, које не би требало да траје дуже од пола године. Екипа РТС-а је истраживала да ли ће српски произвођачи искористити то време за подизање производних капацитета.
Трећину цене српских воћних ракија на рафовима руских маркета чине царине. Када се укину, тај новац неће остати у џеповима произвођача. Најављују, уложиће га у повећање производње.
„У последњих неколико година ми смо десет одсто наше производње пласирали на руско тржиште. Ако би се све ове препреке пребродиле и царине укинуле, ми очекујемо да би та количина могла да порасте од 50 до 100 одсто“, наводи Иван Богдановић из „Старе соколове“.
Услов за укидање царина је усклађивање прописа о метил-алкохолу, који је доказ квалитета.
Руски закон не познаје воћне ракије, па је дозвољени ниво тог једињења нижи од оног који се налази у традиционалном српском производу. То ће се ускоро променити, стигла су обећања.
„Наш став је да треба да се фокусирамо на висококвалитетне производе, то је она премијум класа која има и беспрекорну амбалажу од флаше, паковања, свега и да се иде на првокласни производ који ће свакако наћи своје место јер они су платежно способни“, објашњава Јагода Лазаревић из Министарства трговине.
Ракија уместо коњака
Руски купац одавно не пије само вотку, а познаваоци прилика кажу да ће радо уместо француског коњака и белгијског пива куповати српску ракију.
Знају да се она добија ферментацијом стопроцентног воћа – малине, шљиве, крушке и кајсије, које су за њих синоним за луксуз.
„Србија има велике потенцијале пре свега у воћној сировини која се користи у производњи воћних ракија, а оно што је сигурно, да сада тренутно произвођачи нису спремни да одговоре на захтевно руско тржиште кад је количина у питању, али када је квалитет у питању, ту сам сигуран да можемо одговорити“, наводи Иван Урошевић из Привредне коморе Србије.
У 2017. извезено је око 1,7 милиона литара воћних ракија, иако су могућности 30 пута веће.
Индустријска производња спала је на неколико слова, али охрабрује то што је све више занатских, породичних дестилерија. Има их око 500, а бесцарински режим брзо би могао ту бројку да врати на 2.000, колико их је било пре деценију.
Упркос санкцијама Запада које су обориле вредност рубље, а цене увозних производа удвостручиле, готово све светске економије се боре за место на полицама Евроазијске уније.
РТС