Бугарска још увек није изнела званичан став о захтеву Европског парламента да призна легитимност самопроглашеног председника Венецуеле Хуана Гваида. Постоји огроман притисак на ову балканску земљу да изнесе „исправни став“ као и остали чланови ЕУ.
Како се то ради, сви знају.
Прошлог четвртка, чланови Европског парламента одобрили су резолуцију, признали Гваида за привременог лидера и позвали све владе земаља чланица у ЕУ да следе њихов пример.
ЕП је изразио пуну подршку венецуеланској Народној скупштини као једином демократском телу, осудио насиље и кршење људских права у земљи и позвао на непосредне председничке изборе.
Резолуција је усвојена са 439 гласова за, 104 против, са 88 уздржаних. Од бугарских посланика, само се један усудио да гласа против.
До сада су Шпанија, Португал, Велика Британија, Холандија, Немачка, Данска, Мађарска, Белгија, Финска, Естонија, Литванија, Летонија, Чешка, Луксембург, Аустрија подржале резолуцију. Само се Италија изјаснила „против“, чиме је блокирала могућност усвајања заједничке одлуке ЕУ, због чета сада свака земља треба да развије свој став о овом питању. Структуре ЕУ врше притисак на Бугарску да се хитно придружи земљама које подржавају резолуцију, рекли су бугарски дипломатски извори.
Ова ситуација се већ догодила током врхунца дипломатског скандала с случајем Скрипаљ, када је Бугарска тешко обранила своју позицију, и није учествовала у срамном европском договору.
Председник Бугарске, који има одређене спољнополитичке моћи, не жели да подржи такву декларацију. Румен Радев није спреман да безусловно подржи промену власти у Венезуели, која је у супротности с међународним правом и начелом неинтервенције. Али, разлике у ставовима бугарског руководства изазивају тензије.
Вреди напоменути да бугарски председник покушава да брани право Бугарске да сама доноси одлуке. Недавни пример је присиљавање Бугарске на куповину америчких бораца, што је председник дефинисао као „тријумф лобирања“ интереса других људи.
Бугарска редакција Њуз фронта