Пуном паром се гради други гасовод који би директно повезао Русију и Немачку.Најгласније се буне они који ће изгубити паре од транзита – Украјина и Пољска – али надасве Американци. А шта ће бити са „Северним током 2“, пита се Дојче веле у својој најновијој анализи
Већ је постављена трећина цеви кроз Балтичко море. Када посао буде завршен, Русија ће моћи да испоручује двоструко више гаса директно у Немачку, али и друге земље ЕУ.
Но, отпор гасоводу „Северни ток 2“ је све јачи. На почетку су се буниле само Пољска и Украјина. Пољски министар спољних послова Јацек Цапутовиц тај пројекат је назвао „убиј Украјину“. Пољска сматра да ће укидањем транзита гаса кроз Украјину нестати и гаранције за заштиту те земље од даље „руске агресије“.
Због тога је „Северни ток 2“ за Варшаву „немачка нелојалност према источним суседима и стварање посебних веза са Русијом“, каже Кај-Олаф Ланг из Фондације за науку и политику у Берлину.
Ову критику је Берлин дуго игнорисао. Но, откако су САД повећале притисак, све добија другу димензију. Амерички председник, Доналд Трамп је прошлог лета изјавио: „Немачка ће у потпуности зависити од руских енергената уколико хитно не промени курс.“
Амерички амбасадор у Берлину Ричард Гренел је компанијама које учествују у изградњи запретио санкцијама уколико наставе да раде на пројекту. Вашингтон очигледно губи живце: „Време за делање је сада“, казао је за ДЊ један високи званичник владе. „Оног трена кад гасовод буде завршен, Европа ће изгубити маневарски простор у односу на Русију.“
Американци желе тржиште
Савезна влада у Берлину разлог тих протеста види у пословним интересима. Сједињене Државе желе да Немачкој продају свој скупљи гас, као што то већ раде с Пољском. Наиме, 2016. је на пољско-немачкој граници отворен један терминал за прихват америчког течног гаса.
„Амерички гас добијен фракингом се напросто не исплати у односу на класични гас који се испоручује гасоводима“, сматра Фриц Едлингер, издавач аустријског часописа „Интернационал“ о међународној политици. Метода фракинга подразумева убризгавање хемикалија под великим притиском како би се гас ослободио из стена. Гас се потом мора довести у течно стање, транспортовати танкерима преко Атлантика, и онда поново вратити у гасно стање.
„Како се то не исплати, имамо жестоки политички притисак како би биле доношене политичке одлуке противне привредним интересима. Доналд Трамп је парадни пример, он врши притисак свим средствима. То је сценарио привредног рата против Немачке и Русије“, рекао је Едлингер у једном интервјуу.
Немачки министар привреде Петер Алтмајер није искључио увоз из Сједињених Држава, али само као додатак руском гасу и то ако цена буде одговарала. Берлин се опире притиску. Ангела Меркел је то још једном јасно рекла на недавном Светском трговинском форуму у Давосу.
Гасовод је за Русију стратешки пројекат. Земља добрим делом живи од извоза земног гаса. Када га продаје директно Немачкој, онда се новац не расипа на транзитне таксе кроз Украјину и Пољску. Осим тога, те транзитне земље неће имати могућност да прекидају испоруку гаса кад им се прохте.
Није случајно Владимир Путин поставио некадашњег немачког канцелара Герхарда Шредера да спроведе пројекат „Северни ток 2“ упркос противљењима. Ако се критике наставе Москва би можда била спремна и на уступке Украјини, у сваком случају само док се не заврши пројекат. Онда би могла са моћне позиције да заборави интересе других источноевропских земаља.
На послетку, „Северни ток 2“ није питање за Европску унију. Овде се сударају различити интереси, а Европска комисија ионако има тежак задатак да пронађе решење за целокупну Унију.
Комесар за енергетику ЕУ Мигел Ариас Канете неувијено је 2016. изјавио да Северни ток није у интересу целокупне ЕУ. Европска комисија покушава, додуше не отворено, да спречи изградњу гасовода, односно жели да од њега направи пројекат ЕУ и подвргне га строгим правилима конкурентности.
За овакву одлуку је потребна сагласност Европског парламента као и Савета ЕУ. Пољска и балтичке земље, као противнице Северног тока 2, на својој страни имају Комисију, али и Велику Британију, Данску, Словачку, Ирску, Шведску, Италију, Луксембург и Хрватску.
Немачка, Аустрија и Холандија пак желе да се изградња Северног тока 2 настави у досадашњој форми. Такође и компаније из ових земаља учествују у изградњи.
Одлучујућа је пак позиција Француске, а на њену одлуку се још увек чека. Ако Париз буде гласао против или буде уздржан, онда неће бити већине. Али, Француска традиционално стоји на страни Немачке. Осим тога француски енергетски концерн „Енгие“ учествује у изградњи Северног тока 2. Због тога би се могло рачунати с подршком Париза.
Сада, током румунског председавања ЕУ, трага се за компромисом. Али, за то је остало мало времена. У мају су европски избори. Након тога мора да буде формирана нова Европска комисија, а то би могло да чека до јесени. За то време се наставља градња гасовода. Такође, ако Брегзит по плану буде спроведен до краја марта, ЕУ ће напустити најкрупнији противник Северног тока 2.
Блокада гасовода има слабе изгледе на успех. Али, противници су извојевали етапну победу. „Варшави је пошло за руком да један пројекат, који је дуго важио за чисто привредни, уведе у политичку дебату“, каже Кај-Олаф Ланг из Фондације за науку и политику. Противљење Северном току је увело гасовод у геополитичке дискусије – не само у источној Европи, већ и унутар Немачке.
Противници потврду виде у изјави Ангеле Меркел априла прошле године. Након састанка са украјинским председником Петром Порошенком у Берлину, канцеларка је изјавила да гасовод „није само привредни већ и политички пројекат“.
Међутим, ово признање је дошло веома касно, каже Волфганг Ишингер, шеф Минхенске безбедносне конференције. Ишингер у једном интервјуу критикује савезну владу што се премало освртала на источне Европљане. То је за Пољску, балтичке земље и Украјину само још једна од потврда њихових аргумената. Они се надају да ће Берлин поклекнути.
ИЗВОР: ДОЈЧЕ ВЕЛЕ