Европски суд за људска права у Стразбуру заказао је за 27. фебруар јавну седницу у случају у којем Украјина тврди да је Русија на Криму повредила низ права гарантованих Конвенцијом о људским правима.
Велико веће Европског суда ће након што на јавној седници саслуша представнике обе стране, разматрање случаја наставити без присуства јавности, наводи се у саопштењу објављеном на сајту Европског суда.
Одлука ће како се додаје, бити донета касније.
Представку против Русије, Украјина је поднела 13. марта 2014, а Европски суд је одмах потом наложио привремене мере, позвавши обе да се уздрже „од мера, посено војних акција, које би могле да доведу до кршења права према цивилима. Та мера је и даље на снази.
Влада Украјине у својој представци тврди да је Руска Федерација од 27. фебруара 2014. године преузела ефективну контролу над Аутономном Републиком Крим, саставним дијелом Украјине, и да је контролисала ситуацију која је резултирала бројним кршењима Конвенције о људским правима.
Такође тврди да су прекршаји резултат „опште административне праксе Русије“, наводи се у саопштењу Европског суда.
Украјинска влада сматра да је Русија својим поступањем прекршила Конвенцију о људским правима односно: право на живот, забрану нечовечног и деградирајућег поступања, право на слободу и безбедност, право на фер суђење, право на поштовање приватног живота, право на религију, право на слободу изражавања, право на слободу окупљања и удруживања, право на ефикасан правни лек, забрану дискриминације, заштиту имовине, као и право на слободу кретања.
Конкретно, Украјина тврди да су њена војна лица, службеници органа за спровођење закона и цивили убијени услед наводног незаконитог припајања Крима (Русији), наводи се у саопштењу Европског суда и додаје да подносилац представке даље набраја случајеве мучења и других облика злостављања цивила и произвољних лишења.
Један број кримских Татара такође је, према наводима Украјине, био изложен злостављању због свог етничког порекла или покушаја да заштите украјинске националне симболе.
Даље каже да су држављани Украјине, који живе на Криму, подвргнути незаконитом наметању аутоматског руског држављанства, као и да је извршен притисак на оне који су изразили жељу да остану држављани Украјине.
Било је наводних случајева напада, отмица, злостављања и малтретирања новинара, затим
узнемиравања и застрашивања верских представника који нису чланови Руске православне цркве, што је како тврди Украјина, посебно погодило украјинске православне свештенике и имаме.
Тврди се да је имовина украјинских правних лица била подвргнута незаконитој контроли, као и да је нова граница између Крима и Украјине довела до незаконитог ограничења уласка украјинских држављана на Крим.
У саопштењу суда се подсећа, да је ради боље ефикасности међудржавних предмета између Украјине и Русије, Европски суд је прошле године одлучио да подели случајеве и посебно се бави предметом везаним за догађаје на Криму, а посебно притужбама у вези са догађајима у источној Украјини и Донбасу у посебном предмету.
Украјина је покренула и низ других случајева против Русије, а има их више
4.000 појединачних представки суду које се тичу догадаја на Криму, источној Украјини и региону Донбаса, наводи се у саопштењу Европског суда.