Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес забринут је због појачаних тензија између Београда и Приштине, посебно на северу Косова, због чега је позвао лидере обе стране да се уздрже од потеза који би могли додатно угрозити стање на терену. Настављена истрага о нелегалној трговини људским органима на Косову. Одржавање седнице Савета безбедности о Косову још увек под знаком питања, због противљења западних земаља.
„Тензије између Београда и Приштине наставиле су да расту и негативно утичу на могућност продуктивног дијалога“, наводи се у новом, тромесечном извештају, шефа УН о стању на Косову. Гутерес је као највећу проблем у односима Београда и Приштине навео таксу од 100 одсто на производе из Србије и Бух, коју су у новембру увеле косовске власти.
Генерални секретар УН је, истовремено, упозорио лидере две стране да избегавају потезе који би могли водити додатном дизању тензија, као и да помирљивим потезима траже начин за напредак у дијалогу који се води уз посредовање Европске уније.
Нови извештај шефа УН о Косову достављен је амбасадорима чланица Савета безбедности у тренутку када још увек није познато да ли ће најмоћније тело светске организације уопште у фебруару расправљати о том питању, пошто се одржавању посебне седнице о Косову противи читав низ западних држава.
САД, Велика Британија и Француска сматрају да, с обзиром на стање на терену, нема потребе да се о Косову расправља четири пута годишње. Истовремено, представници косовских институција, уз подршку Америке и Британије, у неколико су наврата затражили да се преиспита улога УНМИК-а. Тим иницијативама се противе Русија и Кина.
Гутерес је, такође, навео да је такса на производе из Србије и БиХ уведена непосредно пошто је пропао покушај Косова да обезбеди чланство у Интерполу.
Шеф УН је истакао и да су кључни међународни чиниоци, попут Федерике Могерини и Јоханеса Хана, позвали Приштину да повуче одлуку о таксама.
Уједињене нације наводе и да је су се у протекла три месеца на Косова вратиле 93 особе, укључујући 32 Срба.
„Од 2000. године, 28.111 расељених особа (11.945 Срба, 7.577 Египћана и Ашкалија, 3.925 Рома, 1.875 Бошњака, 1.464 Горанаца, 1.281 Албанаца, 21 Црногорац, 19 Турака и четворо Хрвата) је пронашло трајно решење на Косову“, наводе Уједињене нација, истичући да се широм Балкана налази још 69.627 расељених лица са Косова којима је потребна помоћ.
У делу који се односи на активности ЕУ на Косову, наводи се да је Специјално тужилаштво наставило истрагу о „нехуманом третману људи и илегалној трговини људским органима на Косову“, као и да су почела саслушања бивших високорангрираних припадника Ослободилачке војске Косова.
РАДЕ МАРОЕВИЋ @MAROEVIC
РТС