Северна Македонија ће бити тридесета чланица НАТО-а. Представници савезних држава потписаће 6. фебруара протокол о приступању те земље Алијанси. У пуноправно чланство балканска земља биће примљена након што документ буде ратификован од стране свих чланица савеза. Македонске власти су због прилике за улазак у НАТО промениле назив републике, без обзира на то што већина грађана није одобрила ту идеју. Према мишљењу експерата, притисак који Сједињене Државе врше на балканске земље само продубљује политичке пукотине које су се појавиле у региону након распада Југославије.
Церемонија потписивања протокола о придруживању војном блоку северне Македоније одржаће се данас 6. фебруара у седишту НАТО-а у Бриселу.
Како је наведено у саопштењу Северноатлантског савеза, стални представници 29 земаља чланица НАТО-а потписаће документ о проширењу овог војног блока, а процедури ће присуствовати шеф македонског министарства спољних послова Никола Дмитров. Након потписивања протокола, Скопље ће моћи да учествује на састанцима савеза.
Али да би Северна Македонија добила пуноправно чланство, протокол морају ратифицирати сви активни чланови НАТО-а.
“Без праве јавне подршке”
Да би се придружило алијанси, Скопље је морало да промени име земље у Северну Македонију. Такав захтев је изнела Грчка. Подсетимо, Атина је блокирала улазак Македоније у савез због дугогодишњег спора. У Грчкој се сматрало да би Скопље у будућности могло да поднесе територијалне захтеве према грчком региону Македоније због идентичног географског имена. У 2017. години, преговори између Атине и Скопља интензивирали су у преговоре о могућем преименовању Македоније, а у јуну 2018. године две земље су у Преспи потписале споразум, према којем се ова балканска држава сложила да промени име у „Република Северна Македонија“.
Да би се одобрила ова одлука, као и да би се добила сагласност становништва за улазак у НАТО и ЕУ, у земљи је организован референдум. Противници преименовања земље бојкотовали су гласање. Међутим, на референдуму није постигнут потребан проценат излазности – од 51% само 37% становника земље је гласало, од којих је више од 90% изразило подршку плану који су предложиле власти.
Шеф изборне комисије земље, Оливер Деркоски, изјавио је да се референдум не може сматрати успешним, али су власти Македоније игнорисале ову чињеницу, а премијер Зоран Заев назвао је резултате гласања „озбиљним доприносом будућности Македоније“.
У јануару 2018. године, парламент ове земље усвојио је релевантне амандмане на Устав, чиме је признао резултате нелегитимног референдума.
По мишљењу Јекатерине Јентине, из канцеларије за црноморско-медитеранске студије Института за Европу, питање преименовања Македоније је веома осетљиво и требало га је решити тражењем свеобухватног јавног консензуса.
„Питање уласка земље у савез је одлучено без стварне јавне подршке већине грађана. У Македонији има оних који подржавају преименовање земље и придруживање НАТО-у, али то није велика већина”, рекла је аналитичарка у интервјуу РТ-у.
Одлука власти изазвала је огорчење не само у Македонији, већ и у Грчкој, где су се одвијали масовни протести, праћени сукобима с полицијом. Грци су сматрали такву промену имена недовољном и нису искључили да би, чак и да се зову Северна Македонија, суседи и даље могли изниети територијалне захтеве према Грчкој.
Према истраживањима јавног мњења, 62% Грка сматра да је потписани споразум негативан.
Треба напоменути да македонске власти не само да су донеле одлуку о промени имена земље, већ су и албанском језику доделиле статус другог званичног језика. Многи становници Македоније, укључујући и председника земље Ђорђа Иванова, сматрали су овај корак као још један ударац националним интересима земље – заједно са иницијативом за промену имена државе.
Како је изјавила директорка Центра за проучавање модерне балканске кризе Јелена Гускова, у интервјуу за РТ-у, Албанија и Македонија имају историјски компликоване односе и нада да ће им НАТО помоћи у суочавању са албанском страном је један од разлога због којих је Скопље почело да сарађује са савезом.
„Македонија је у веома тешком положају. Када је стекла независност деведесетих година, Скопље је схватило да је готово немогуће одржати државност суочену са бројним националним разликама. И већ тада је Македонија позвала НАТО контингент, уверена да ће је савез подржати у сукобу с Албанијом. Али 2001. године, када су се Албанци побунили, НАТО није подржао Скопље”, објаснила је Гускова у интервјуу за РТ-у, додајући да сада, напротив, Албанија, користећи политичку подршку Запада, шири свој утицај на Балкану.
Сада Албанци улазе у завршну фазу свог секуларног пројекта да створе јединствену албанску државу, а то може у будућности изазвати проблеме суседној Македонији, рекла је Гускова.
Карактеристично је да ће прва НАТО база у региону бити изграђена на албанској територији у наредних пет година. Одлуку је донео Северноатлантски савет. Прва фаза изградње коштаће савез 50 милиона евра, а како је објаснио албански премијер Еди Рама, база ће се користити за заштиту ваздушног простора и обуку.
„Ескалација сукоба“
Македонија ће бити четврта чланица НАТО-а у региону Балкана. Претходно су се Хрватска и Албанија придружиле савезу, а 2017. и Црна Гора.
Штавише, док у Македонији референдум о уласку у НАТО није имао довољну излазност, црногорске власти су одлучиле да уопште не буде референдума. Како је навео председник државе Филип Вујановић, референдум би био „непотребна активност“ и чак би угрозио сигурност земље. Дакле у резултатима парламентарних избора, које су добили присталице европских интеграција, црногорске власти су пронашле довољно доказа о спремности становништва да се придружи Северноатлантском блоку.
Активност НАТО- а на Балкану забрињава Москву. Како је руски министар иностраних послова Сергеј Лавров изјавио у децембру прошле године, ситуација у региону је узнемирујућа.
„Видимо да НАТО и Европска унија појачавају напоре за даље „истраживање“ региона, рекао је Лавров. „Такве акције доводе до даље дестабилизације безбедносне ситуације у Европи, повећаних тензија и појаве нових линија раздвајања.“
Истовремено, према речима шефа руског министарства иностраних послова, Сједињене Државе се мешају у унутрашње послове балканских држава, утичући на њихове одлуке.
Конкретно, руско министарство спољних послова нема сумње да је америчка страна управљала гласањем у македонском парламенту, након чега је земља добила прилику да се придружи НАТО-у. Да би донеле одлуку неопходну за Вашингтон, Сједињене Државе су се приклониле уцени, претњама и подмићивању посланика, саопштило је руско министарство спољних послова.
Према мишљењу стручњака, крајњи циљ САД на Балкану је да га потпуно искључи из орбите руског утицаја. Гурајући све нове балканске државе у НАТО савез, Вашингтон се нада да ће временом сломити отпор главног партнера Москве на Балкану, у Србији.
Паралелно са тим се догађа милитаризација региона.
Тако је у децембру 2018. године парламент непризнате републике Косово најавио стварање сопствене војске. Претпоставља се да ће се ова формација састојати од 5 хиљада војника. То изазива озбиљну забринутост Београда и Москве.
Како је стални представник Русије у ОЕБС-у, Александар Лукашевич, приметио у јануару ове године, у овом тренутку не постоје гаранције да војска која се ствара на Косову неће бити употребљена против Срба који живе у северном делу.
„Запажања мисије (ОЕБС) сасвим јасно указују да Косово све више постаје расадник нестабилности, извор потенцијалног сукоба у региону“, нагласио је Лукашевич.
Према аналитичарки Јекатарини Јентини одлуку о стварању војске на Косову донела је Приштина, првенствено на основу унутрашњих политичких превирања. Међутим, овај корак је значајно повећао тензије у региону.
„С обзиром на то да је све урађено у ситуацији када је дијалог између Београда и Приштине поново ушао у слепу улицу, није изненађујуће да је стварање косовске војске на српској страни сматрано претњом“, објаснила је аналитичарка.
Говорећи о ситуацији у читавом региону, Јекатерина Јентина је објаснила да је у протеклих пет година дошло до изражене ескалације етничких и територијалних сукоба на Балкану.
“Притиском за постизање профитабилних решења, Запад подрива регионалну стабилност. Македонија има много проблема: затегнути односи са Албанијом и конфортација са Грчком. Грчко друштво очигледно није задовољно споразумом који је потписан са Македонијом, тако да је излишно говорити о изглађивању сукоба у грчко-македонским односима”, рекла је Ентина.
Према речима аналитичарке улазак Македоније у НАТО неће значајно утицати на војно-политичку конфигурацију снага у региону. Али то је сигнал који говори о све већем притиску на Босну и Херцеговину и Србију.
Према Јелени Гусковој, Сједињене Државе имају за циљ да раздвоје словенске, православне народе. Улазак Македоније у НАТО је још један корак у том правцу – ово је нека врста демонстративног геста упућеног Москви, рекла је она.
„Са војног и стратешког становишта, Балкан је веома атрактиван регион, а НАТО је одувек желео да преузме контролу над полуострвом. У савезу сањају да овде преместе велику војну базу из Европе – чиме би Балкан требао да постане кључна област НАТО и америчког војног присуства на континенту. Али то кочи Србија, која је дугогодишњи савезник Русије. Дакле, циљ САД је да у НАТО привуку Србију и Босну и Херцеговину, али то ће бити веома тежак задатак“, закључила је Гускова.