Одлуком Европске енергетске заједнице да осим руског, Турским током треба да протиче и неки други гас, Србији се предлажу две опције – гас из Азербејџана који треба да потече до 2020. и румунски гас, пише Политика.
Лист наводи да се гради и нови терминал за течни гас у Грчкој који ће моћи да обезбеди овај енергент и за Србију.
Сва та потенцијална конкуренција мора, по мишљењу секретаријата, да користи и српским потрошачима, каже за Политику директор Секретаријата енергетске заједнице Јанез Копач, одговарајући на питање шта је алтернатива руском гасу у нашој земљи.
На питање има ли логике да се српско-руској фирми Гастранс која својим новцем гради гасовод не дозволи да буде власник и цеви и сировине, Копач каже да трећи енергетски пакет то не дозвољава.
Он на примедбу да за Србију важе другачија правила игре од, примера ради, Немачке која је гасовод „Северни ток 1“ изградила, а да овим гасоводом протиче чак 90 одсто руског гаса, каже да се Секретаријат енергетске заједнице увек руководи истим принципима европског права, преноси Политика.
„Наш примарни интерес је корист потрошача у нашим земљама чланицама, па и у Србији.Конкуренција увек користи потрошачима. Руски гас је скупљи свуда где нема конкуренције и то важи и за Србију без обзира на добре политичке односе између две земље“, каже Копач.