Када су се 2014. године односи Москве и Кијева драстично погоршали, а украјинске власт почеле да шире хистерију о „руској инвазији“, тадашњи премијер Арсениј Јацењук предложио је да се на граници са Русијом постави фортификациони систем од 2,3 хиљаде километара како би се и Украјина и Европска унија заштитиле од „руске агресије“.
„Зид“ на граници Русије и Украјине
Његова идеја је изазивала бурне реакције и критике чак и у самој Украјини, али је упркос томе изградња започета.
Пројекат је добио радни назив „Зид“, али су име убрзо променили у „Европски талас“.
Данас, после готово пет година, реализовано је само 30 одсто пројекта. Последњих година његову изградњу омета недостатак финансијских средстава, али и истраге о корупцији. Експерти су уверени да је изградња „зида“ бесмислена, али да он служи Кијеву за прање пара.
Руски политиколог Иван Мезјухо изражава сумњу да ће „зид“ уопште и бити завршен.
„Пројекат ’Зид‘ личи на корупционашки пројекат украјинских власти, судећи по томе што не могу да реализују замисао о којој већ дуго говоре. Уосталом, чак је и једна сиромашна земља попут Украјине у стању да изгради такву конструкцију. Да не постоји ужасна корупција у органима државне власти, тај пројекат би већ одавно био реализован“, каже Мезјухо.
С обзиром да су председнички избори у Украјини заказани за крај марта, експерт сматра да украјински политичари користе ову тему као изборни пи-ар и да ће највероватније наставити у том духу.
„У скорије време нико неће завршити тај ’зид‘. И, генерално говорећи, они ни не намеравају да га заврше, већ само да говоре о њему. То су пусте речи и нису јасна обећања која дају сопственом народу, који у овом тренутку најмање размишља о некаквим ’зидовима‘, већ гледа како да преживи у тешким социјално-економским условима, који се само погоршавају зато што украјинске власти заузимају антируску позицију“, истиче Мезјухо.
Парадоксално звучи, али сада из Украјине стижу информације које говоре о томе да се ограда на граници „смањује“. Крајем прошле године министар иностраних послова Украјине Арсен Аваков је тврдио да је скоро пола посла урађено, док портпарол пограничне службе те земље Олег Слободјан сада тврди да је изграђено свега 30 одсто „зида“.
Притом, Слободјан је нагласио да је у неким областима, попут Харковске области, изградња пограничног објекта већ скоро завршена, а да је планирано да „зид“ буде у потпуности завршен 2021. године.
Руски експерти овај пројекат сматрају бесмисленим и подсећају да још од Другог светског рата ниједна земља на свету није изградила тако нешто да би се заштитила од оружане агресије.
Стварна заштита граница у припреми за рат великих размера захтева од државе да створи утврђене области, а не „ограде обојене зеленом бојом“.
Како наводе стручњаци, на деловима границе са Русијом украјинске власти су подигле жичане ограде, које се обично граде да би се земља заштитила од уласка избеглица, илегалних миграната или кријумчара. Међутим, из Русије нико не бежи у Украјину, па немају од чега да се штите. Штавише, дешава се сасвим супротно — од 2014. године стотине хиљада Украјинаца је, бежећи од рата, избегло у Русију.
Украјинска влада је укупну вредност „зида“ проценила на четири милијарде гривни (148 милиона долара по тренутном курсу). Грађевински радови су почели 2015. године у условима наглог пада украјинске економије. Јацењук је успео да издвоји из државног буџета око 3,7 милиона долара и преговарао је о помоћи са европским властима. Европска унија је 2015. године обезбедила за украјинску пограничну службу око 33,4 милиона долара, а део тих пара је био намењен изградњи „зида“. Упркос таквим значајним инвестицијама, у Харковској области изграђено је само 10 километара ограде, а 2016. године Европљани су престали да издвајају новац за пројекат. Од тада је финансирање „зида“ знатно смањено.
Према речима Слободјана, 2015. године је око 37 милиона долара потрошено на „Европски талас“, 2016. — 14,8 милиона долара, 2017. — 7,4 милиона долара. Шеф украјинске пограничне службе Петро Цигикал се више пута жалио да нема довољно новца за реализацију „зида“, а разлоге за то види у „политизацији“ пројекта.
Поједини украјински политичари сматрају да је кључни разлог кашњења одбијање „европских донатора“ да помогну Украјини.
Међутим, извор телевизије РТ у Влади Украјине је рекао да је до застоја у изградњи „зида“ дошло одмах након Јацењукове оставке, у априлу 2016. Према његовим речима, упркос великим издвојеним средствима, у периоду претходног премијера практично ништа није изграђено. У том смислу, нова влада је посумњала да је неко на томе зарадио добре паре.
Шеме исплата у оквиру пројекта „Зид“ привукле су пажњу Тужилаштва, Службе безбедности Украјине и Националног бироа за борбу против корупције. Према истрази, злоупотребу су извршили високи официри пограничне службе и извођачи радова, због чега је Украјина претрпела штету у износу од око 590 хиљада долара. Међутим, један број украјинских политичара сматра да истражни органи нису до краја спровели истрагу.
Крајем октобра прошле године, Соломенски окружни суд у Кијеву је затражио да се покрене кривични поступак против Јацењука и актуелног министра правде Павла Петренка, али до данас Национални биро за борбу против корупције није испунио наредбу суда.
https://rs.sputniknews.com/a