Не признају их „ни сада, ни у будуће“: Украјинском „епископу“ затворена врата манастира на Атосу

Делегацији „нове цркве“ Украјине на челу са „епископом“ Павлом Јуристим није дозвољено да уђу на територију манастира Светог Пантелејмона на Светој гори, пише грчки портал „Ромфеа.гр“.

Информације о проблемима украјинске делегације такође је потврдио Савез православних новинара.

Портал наводи да је игуман манастира архимандрит Еулогије затворио капије манастира пред представницима „нове цркве“ Украјине, не дозволивши им да уђу у храм и целивају мошти. Како је архимандрит објаснио украјинској делегацији, тај манастир их не признаје за свештенике ни сада, ни у будуће.

Манастир Светог Пантелејмона на Светој Гори један је од 20 „владајућих“ манастира на планини Атос у Грчкој. Он се традиционално сматра „руским“, а припада канонској јурисдикцији Цариградске патријаршије.

Раније су медији саопштили да је више од половине манастира на Светој гори против учешћа у „устоличењу“ поглавара „нове цркве“ Украјине Епифанија Думенка. Истиче се да је од двадесет манастира само седам одобрило идеју о одласку у Кијев 3. фебруара 2019. године.

„Нова црква“ формирана је на „ујединитељском сабору“ у Кијеву у децембру 2018. спајањем две неканонске црквене структуре које су раније биле активне у Украјини. На челу нове „аутокефалне цркве“ је „митрополит“ Епифаниј Думенко.

Канонска Украјинска православна црква на чијем челу је митрополит Онуфриј, одбила је да учествује у овом догађају. Руска православна црква сматра канонско значење „сабора“ у Кијеву ништавним. Она такође сумња да ће друге помесне цркве признати Епифанија, пшреноси Танјуг.

Васељенски патријарх Вартоломеј је 6. јануара предао украјинским властима томос о аутокефалности нове црквене структуре, која је названа „православна црква Украјине“. Документ садржи ограничења која структуру чине зависном од Цариграда. На пример, њена надлежност ограничена је на територију земље и она не може да поставља епископе нити да успоставља парохије у иностранству. Руска православна црква је аутокефалност назвала ништавном, а дан потписивања томоса — трагичним у историји васељенског православља.