„Вешање, вешала… Претешко и као реч“: Августа 1916 међу обешеним на Теразијама се налазио и свештеник Александар Јанићијевић

Вешање, вешала… Претешко и као реч. Неизмерно зло кад га врши агресор и окупатор над невиним, голоруким људима, цивилима, да сурово цинично потврди своја ионако грозна непочинства. 

Многи су људи и народи били жртве таквог зла кроз векове. Но ниједна друга окупирана престоница сем Београда није толико пута оскрнављена и трајно рањена призором вешала на сред главне улице, и на њих обешених људи.

1914, децембар, 1915, август, 1941, опет август (да ли је случајно исти месец?)...

На овим фотографијама које сам снимила у порти цркве Светог Николе на Новом гробљу налази се споменик свештенику Александру Јанићијевићу – досад једини у Београду који се уопште сећа цивилних жртава окупаторске репресије у Великом рату (1915-1918). Оне су биле страховите, а о њима се далеко мање писало и помињало их него о војним…

Али, такође, свештеник Александар Јанићијевић једини је међу жртвама вешања на Теразијама који је, барем неко време, имао улицу у центру града њему посвећену.

Део данашње Палмотићеве, од (тада) Ђорђа, данас Џорџа Вашингтона до Кнез Милетине (потоње Кнеза Павла/29. новембра/ Булевар деспота Стефана) од 1935. до 1943. носио је назив – Попа Александра Јанићијевића!

Пре тога, од 1930, била је Палмотићева, а још пре Гундулићева (најмање од 1922.) Дакле, хвала онима који га тада нису заборавили!

Карактеристична је, дакле, и више него симболична година укидања имена улице посвећене Оцу Александру – 1943. То нам говори о својеврсном континуитету окупаторовог историјског памћења, и историјске зле, крваве праксе према нама кроз дужи период.

Ништа нису заборавили што су нам радили, и потрудили су се да понове у још горем обиму… Довиђења у следећем рату…

вешање на Теразијама

Између 1941. и 1945. ништа није смело остати да подсећа, нити на злочине из претходнога рата, нити на било какве помисли о ослобађању од окупације и отпору…

Ипак, уза све покушаје, отпор се не да угушити, нити историја брисати и кривотворити. Ту је, само је ваља темељно проучавати.

Оно, дакле, на жалост, јесу били, и висили на вешалима и по бандерама на Теразијама, 1914, 1915, 1941… од стране окупатора обешени Срби родољуби … Слава им и вечни помен!