Србија и САД изручиваће своје држављане једна другој уколико их нека од њих затражи за кривична дела са запрећеном казном од најмање годину дана затвора. Ово је суштина Уговора између наше земље и Америке о изручењу који је на дневном реду Скупштине, а чија ће примена почети уколико добије подршку посланика.
Документ је изазвао полемику да ли се између његових редова крије намера за изручење осумњичених у случају убиства браће Битићи, у јулу 1999, и напада на америчко дипломатско представништво у Београду, 2008. године – што су два случаја чије решавање захтева свака администрација Беле куће.
Недавно је Стејт департмент забранио улаз у САД Драгану Радосављевићу Гурију и члановима његове породице, под сумњом да је некадашњи командант Жандармерије повезан са страдањем Битићија.
Уговор предвиђа да држављанство не може бити сметња за изручење. Ипак, ово правило не мора да се односи на дела извршена пре 1. јануара 2005. године.
Уговор који предвиђа изручење држављања без обзира на националност деловаће ретроактивно у односу на сва кривична дела која су у њему побројана, са једним изузетком. Члан 21 прецизира да ће замољене државе имати дискреционо право да одбију изручење за кривично дело извршено пре 1. јануара 2005. То би у пракси требало да значи да САД или Србија могу да одлуче да ли ће тражено лице изручити или не, чак иако су испуњени сви услови за изручење које утврђује суд – речено је „Новостима“ у Министарству правде.
Треба напоменути да је начело Non bis in idem (нико не може да буде осуђен или да се против њега два пута води поступак за исто кривично дело), загарантовано новим Уговором.
Иначе, још 1901. две земље су потписале Конвенцију о издавању криваца, чија је примена почела годину дана касније.
Било је потребно унапредити правни оквир сарадње у складу са савременим законодавством и прилагодити га актуленом кривично-правном животу. У жељи да се обезбеди делотворнија сарадња између држава у борби против корупције, криминала и тероризма, закључен је нови уговор. Таксативно наведена кривична дела за која се могло тражити изручење у Конвенцији из 1901. проширена су на скоро сва која познају законодавства Србије и САД – објашњавају у Министарству.
Сличне уговоре Србија има са Хрватском, БиХ, Црном Гором и Македонијом.
ПРВО НАЋИ ОДГОВОРНЕ ЗА БОМБАРДОВАЊЕ
Лидер радикала Војислав Шешељ рекао је јуче да парламент не би смео да усвоји уговор:
Прво ће уследити захтев за изручење убица браће Битићи, али не оних за које српски органи утврде да су починиоци, већ оних за које Американци кажу да су осумњичени. Онда ће тражити изручење осумњичених за паљење амбасаде, а на такав захтев би требало одговорити да ћемо их испоручити када САД нађе одговорне за бомбардовање кинеске амбасаде у Београду, 1999.
НЕ ВАЖИ ЗА ПОЛИТИЧКА ДЕЛА
У Уговору чији су потписници министарка правде Нела Кубуровић и амбасадор САД Кајл Скот, наводи се да се могу тражити починиоци кривичних дела: убиство, силовање, узимање талаца, употреба експлозива, злочиначко удруживање…
Од екстрадиције се изузимају осумњичени за политичка дела, као и за повреду војних дужности.
То значи да они који су ослобођени за убиство браће Битићи и паљење амбасаде не могу бити поново процесуирани у Америци.
Али зато, према уговору, САД евентуално може тражити неке друге људе, за које сматра да су умешани.
Србија би могла и да искористи дискреционо право и да одбије евентуално изручење осумњичених за убиство Битићија.
С. РОВЧАНИН ТОМКОВИЋ В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ
http://www.novosti.rs