Премијер Јапана Шинзо Абе изјавио је на расправи парламентарног одбора за буџет да Токио очекује разграничење границе са Русијом и закључивање мировног споразума.
„Постављено ми је питање: у чему је разлика између ’решавања територијалног проблема‘ и ’разграничења територије‘? Влада као и раније жели да реши територијални проблем и склопи мировни споразум (са Русијом). То јест, направи демаркацију границе и закључи мировни споразум — (другим речима), реши територијални проблем и закључи мировни споразум“, рекао је јапански премијер.
Абе је одбио да одговори на питање о могућности да Русија преда два острва „северних територија“, како Токио назива јужнокурилска острва Кунашир, Итуруп, Шикотан и Хабомаи.
„Предмет преговора су четири северна острва и у тој позицији нема никаквих промена“, истакао је Абе.
„Уздржаћу се од одговора, јер то утиче на садржај преговора“, објаснио је он.
На инсистирање другог посланика о ставу владе о острвима, Абе је одговорио да нема промена „у правној позицији“.
Он је истовремено пажљиво избегавао да острва назива „исконско јапанском територијом“, као што су то чинили сви послератни шефови кабинета.
Током расправе посланик Уставно-демократске партије захтевао је да јапански премијер потврди да ће мировни споразум са Русијом бити потписан тек након јасног пограничног разграничења, а не да ће му претходити.
„Намеравамо да закључимо мировни споразум на основу одређивања линије границе“, уверио је премијер Јапана.
Односи Русије и Јапана годинама су у сенци одсуства мировног споразума. Јапан претендује на острва Кунашир, Шикотан, Итуруп и Хабомај, позивајући се на билатерални Трактат о трговини и границама из 1855. године. Токио је враћање тих острва поставио као услов за закључивање мировног споразума с Руском Федерацијом, који након Другог светског рата није био потписан. СССР и Јапан су 1956. године потписали заједничку декларацију. Совјетски Савез се надао да ће ова декларација окончати спор, али је Јапан сматрао да је документ само део решења проблема, не одустајући од претензија на сва острва. Каснији преговори нису ничим резултирали и мировни споразум након Другог светског рата никада није ни потписан.
Став Москве заснива се на томе да су јужни Курили ушли у састав Совјетског Савеза након Другог светског рата и да руски суверенитет над њима, који има одговарајуће међународно-правно утемељење, није упитан.
У Сингапуру је у новембру 2018. одржан састанак на највишем нивоу на коме су учествовали председник Русије Владимир Путин и јапански премијер Шинзо Абе. Након састанка јапански премијер је изјавио да су се стране договориле да убрзају процес преговора о мировном споразуму заснованом на Заједничкој совјетско-јапанској декларацији из 1956. године.
То је озбиљан уступак Јапана, јер је до сада његов званични став био захтев за враћањем четири острва Кунашир, Итуруп, Шикотан, Хабомаи и тек након тога закључење мировног споразума.
Преговори су закомпликовани и због чињенице да Токио подржава антируске санкције, преноси Спутњик.