Times of Israel: Београдски јевреји осудили Трифуновићеву изјаву којом се велича нацистички сарадник
12.02.2019 10:45
Израелски лист „Тајмс оф Израел“, пренео је реакцију Јеврејске заједнице у Београду која је је осудила коментаре Сергеја Трифуновића, којим се величају „присталице нацистичког сарадника који је помогао надгледање убистава хиљада српских Јевреја током Другог светског рата“.
Димитрије Љотић
Подсетимо, глумац Сергеј Трифуновић је изјавио да опозиција треба да уједини присталице из читавог спектра, рекавши да је „потпуно небитно да ли људи држе слику Драже Михаиловића, Димитрија Љотића или Броза или не знам Коче Поповића“.
Љотић је познат по томе што је помогао српској марионетској влади из Другог светског рата која је брутално настојала да земљу учини „слободном од Јевреја“, убивши више од 80 одсто од 33.000 јеврејске заједнице која је постојала пре рата, пише Тајмс оф Израел, и додаје да је “ Тито с друге стране, био вођа антифашистичког покрета током рата.
спровођење јеврејау логора Сајмиште
Гнусно је стављање у исти кош оних који су се борили против фашизма и оних који су помагали окупатору у прављењу Србије „јуденфраи државом“ – стоји у отвореном писму Јеврејске општине Београд упућеном лидеру ПСГ Сергеју Трифуновићу.
Belgrade Jews accuse opposition activist of embracing Nazi collaborator fans https://t.co/IeiEmhh8LS
У писму Јеврејске општине наводи се да су њени чланови и на левој и на десној страни политичког спектра, али и да око једне једине ствари нема дискусије – сви који су сарађивали са окупатором, сви који су наше претке слали у смрт, они су против којих ћемо се огласити јуче, данас и заувек:
Обраћамо вам се у име 11.000 београдских Јевреја који су уз помоћ пропагадне машинерије нацистичког колаборационисте Димитрија Љотића и квислиншке владе коју је предводио његов рођак Милан Недић страдали у логорима и на стратиштима широм Београда. Да ли мислите да треба да буде „небитно“ да ли је у некој немачкој кући на зиду окачена фотографија канцелара Вилија Бранта или фирера Адолфа Хитлера? Како се осећате ако уђете у неки дом у Хрватској, а тамо је, на пример, слика Анте Павелића? Је л’ то исто као да сте видели портет Иве Лоле Рибара? Разумете ли разлику и да ли вас се тиче?
