Све мање је изгледа да ће Београд и Приштина ставити тачку на свеобухватни споразум о нормализацији односа за мандата актуелне европске администрације који истиче 1. новембра, а можда ни до краја ове године.
Иако се све чешће чују мишљења да је за решавање косовског питања наступио повољан моменат или да не треба пропустити шансу која се указала, наступајући европски избори, затим могући ванредни у Приштини или у Београду, и понајвише одсуство решења које би задовољило и Србе, а не само Албанце, могли би да помрсе конце свима који би да затворе косовску причу, макар и да преломе преко колена.
Да је актуелан тренутак погодан, крајем прошле недеље поручио је амбасадор САД Кајл Скот, уз оцену да уколико две стране не искористе ту прилику, ризикују да пропусте најбољу шансу за читаву једну генерацију.
Што се тиче погледа Москве на динамику преговора Београда и Приштине, руски амбасадор Александар Чепурин недавно је рекао да не вреди да се намећу вештачки рокови завршетка дијалога.
Питање је да ли она жели компромисно решење. Ако има добру вољу за то, решења ће бити, јер Приштина овде није озбиљан фактор.
Анђелковић, такође, сматра да доброг тајминга за пресецање косметског чвора неће бити све док амерички председник Доналд Трамп не заврши „рат“ са дубоким деловима администрације САД, односно док не освоји други мандат.
Некадашњи шеф дипломатије Владислав Јовановић такође сматра да је кормило у рукама Запада.
Он каже, за „Новости“, да инсистирање на роковима, без ширег отварања ка интересима Србије, пре личи на ултимативни притисак да Београд прихвати оно што му се даје, а то у овом моменту, како сматра, може бити „територијална мрвица“, док би се на другој страни Запад ослободио проблема, а ми бисмо Албанцима поклонили државу.
Они хоће све за ништа, због чега би према сваком постављеном року Србија требало да се држи хладнокрвно. Очигледно је да се Западу жури, јер је њихов косовски пројекат почео да се круни. Компромис који подразумева да су обе стране допола задовољне сада није реалан, и шансе за то ће бити веће за две-три године – сматра овај дипломата.
Он каже да то није повезано са тим ко је у Белој кући, јер се америчка политика своди на исто: нема сентименатаности, већ само рачунице. Зато, како каже, ко год да је на власти у Вашингтону, ако буде срачунао да је време да се више „не млати са Косовом“, тако ће и да буде.
СА ЕЈДЕОМ О РЕГИОНУ
Председник Александар Вучић састао се у понедељак у Београду са норвешким дипломатом Кајем Ејдеом, који је, као изасланик УН за КиМ, 2005. године препоручио Савету безбедности да започну преговори о будућем статусу Косова, иако до тада на КиМ нису били испуњени претходно дефинисани стандарди.
Имао сам част да са господином Ејдеом разговарам о свим важним питањима за регион и Европу – написао је Вучић на „Инстаграму“.
Ејде је на „Твитеру“ написао да је имао користан разговор са српским председником о Западном Балкану.
Овај дипломата је средином јануара рекао да сматра да решење за стабилизацију односа Београда и Приштине мора да се нађе „сада“, због стабилности региона.
У могућност да се решење за косовско питање нађе у наредних шест месеци или до краја године, што је циљ европских посредника у дијалогу, не верује аналитичар Драгомир Анђелковић, који каже да је кључ у рукама Америке:
Д. Р. Ђ.
http://www.novosti.rs/