Аналитичко одељење Европског парламента оцењује у свом последњем извештају да је “ пуно признање Косова и његово чланство у већини међународних институција и даље врло далеко, иако је преко 100 земаља, укључујући 23 земље чланице ЕУ, признало Косово.“
У извештају аналитичког центра који служи за информисање европских парламенатраца о развоју ситуације у областима о којима се разговара у Европском парламенту констатује се да су односи између Београда и Приштине затегнути, а напредак ка нормализацији у застоју.
”Упркос све јачем пртиску на обе стране, у циљу коначног постизања споразума који би отворио врата чланства у ЕУ, односи остају затегнути, а напредак ка нормализацији је у застоју”, закључују у ЕП.
У извештају се такође наводи наводи да Србија „своју некадашњу покрајину и даље види као део своје територије“ и да је ЕУ условила приступање и Србије и Косова Унији претходном нормализацијом односа две стране и подсећа да да су од 2011. године, уз посредовање ЕУ, две стране решиле нека од ”техничких питања”, али до све до данас несалагања спречавају свакодневну комуникацију у области трговине, енегетике, преласка граница.
”Упркос напорима да интегрише већинску српску заједницу са севера Косова, Приштина се и даље мучи са контролом тог региона. Иако је 2013. и 2015. године договорена аутономија за већинску српску заједницу на Косову, напредак по том питању је у ћорсокаку”, стоји у извештају тинк танк службе Европског паралмета.
Додаје се и да су 2018. године председници Србије и Косова покренули идеју о ”корекцији граница”, што је, како се наводи, снажно критиковала Немачка, због страха од покретања нестабилности и довођења у питање других граница на западном Балкану.
У извешатју анлитичара који раде за Европски парламент додаје се да идеја замене територија има снажан отпор и унутар Србије и унутар Косова.