Србија је у групи европских земаља у којој се на алкохол не троши много новца. Када је у питању количина попијеног, статистика је другачија – Србија заузима 12. место.
У ЕУ по становнику се троши просечно 300 евра на алкохол. Највише троше бивше совјетске балтичке земље Естонија, Летонија и Литванија, најмање Шпанија и Грчка. Србија је у групи земаља које троше мање.
Психијатар Невена Чаловска каже да резултати не изненађују.
„Културни образац у овим земљама традиционално је везан за конзумацију жестоких пића, јер су она највише на располагању. Њихови породични стилови везани су за радост и тугу, повезани са конзумирањем великих количина алкохола“, каже Невена Чаловска и указује да треба да разликујемо ситуације када контролишемо алкохол од тренутака када постајемо заробљени.
Када се говори о литрима, статистика изгледа другачије. Највише попију Белгијанци, Руси су на седмом месту, а Срби на 12. месту – девет литара алкохола попију.
Од обичаја, преко уживања, до утапања проблема у чаши, односно претеривања и опијања – неки врло брзо дођу. Када је реч о повременом тешком пијанству код старијих од 15 година: најмање таквих епизода било је на Кипру, пет одсто особа месечно, а највише у Норвешкој – чак 44 одсто.
Према подацима Батута, половина младих повремено пије, а петина се повремено опија. Прво пијанство је са 13 и по година.
„Оно што виђамо је да се узимају претеране количине, углавном у друштву. Некако друштвени живот младих је другачији него пре две или три генерације, везан је за затворене просторе и инсистирање да се викенди проводе у друштву и да је алкохолисање знак припадања групи и одраслости“, објашњава Чаловска.
Указује да алкохол постоји откако постоји човек и да је он најефикаснији анксиолитик.
„Људи га пију јер опушта, чини да се боље осећају, док је у том оквиру, можемо да говоримо о нечему што је социјално прихватљиво, али када говоримо о алкохолу ради алкохолисања то забрињава. Важно је информисати младе колико је могуће. До 18. године алкохол може озбиљно да оштети централни нервни систем и зато је важно да се на заштићен начин конзумира“, рекла је Чаловска
Забрањено је продавати алкохол млађима од 18 година. У случају сумње да је потрошач лице млађе од 18 година, трговац није дужан да прода или услужи алкохолно пиће док на увид не добије личну карту, пасош или возачку дозволу.
Забрана продаје алкохола после 22 сата укинута је 2015, јер није имала жељени ефекат да малолетна лица не купују алкохол, рекли су надлежни.
САЊА ЉУБИСАВЉЕВИЋ
РТС