Дневник Ане Франк, потресна књига о страдању јеврејске девојчице која показује сав ужас нацизма, само је једна од многих које више неће читати ученици хрватских школа. Ту је и „Јама“ Ивана Горана Ковачића, многи класици, од „Малог принца“, до Селинџеровог дела „Ловац у житу“.
Удар на „Дневник Ане Франк“ долази у тренутку када историјски ревизионисти у Хрватској дижу главу, негирају Холокауст у Другом светском рату, тврде да је Јасеновац био место одмора и рекреације. Али, зато ће ученици учити о „злочинима“ над Хрватима почињеним у Југославији, па се помиње и „холокауст у Југославији“, уместо у НДХ.
На иницијативу књижевника Миљенка Јерговића, ипак је у једном дану петицију за повратак те књиге у попис лектире потписало 1.700 људи. За „Новости“, Јерговић појашњава зашто се одлучио на овај корак.
* Коју поруку данашњи млади људи могу добити читајући „Дневник Ане Франк“?
– Порука једнако поучна као пре шездесет година, када је књига у Југославији преведена и убрзо уведена у школску лектиру: једна њима врло слична девојка завршила је у концентрационом логору и страдала мученичком смрћу само из једног разлога – родила се као Јеврејка. Чим то схвати, свака девојчица и сваки дечак, помало постају Ана Франк.
* Је ли по вашем мишљењу изостављање те књиге из обавезне лектире у Хрватској случајност или постоји нека дубља позадина?
– Реч је о споју глупости, необавештености и десног фанатизма, да не кажем антисемитизма. Чега је од то троје више, на крају и није толико важно, јер је и једно, и друго, и треће смртоносно.
* Саборски посланик Бојан Главашевић тврди да однос према „Дневнику Ане Франк“ показује и однос садашње хрватске владе према Холокаусту. Је ли то и ваш утисак?
– Нажалост, мислим да је проблем много шири. Није реч тек о влади, него о друштвеној заједници или о њеном значајном делу.
* Покренута је петиција да се књига „врати“, уследила је и реакција ресорне министарке. Шта можемо да очекујемо?
– То да се „Дневник Ане Франк“ неком акробацијом и тобоже врати у школе да би се тако спречио већи скандал и реакције из Европе, Америке и, наравно, Израела. Али, да би се штета исправила, министарка би требало да каже како је до штете дошло, као што би и заједница требало да се одреди према целом проблему. Уместо тога, о заговорницима „Дневника Ане Франк“ се, на пример, на порталу liberal.hr који подржава министарку и њену странку, говори ни мање ни више него као о – комунистима.
* Из дана у дан у Хрватској сведоци смо све агресивнијег ревизионизма, а већина интелектуалаца ћути. Који су разлози?
– Ћуте неслободни људи који глуме да су слободни. А говоре, и то сопственим, а никако гласом колектива, они који јесу слободни. Тако је у Хрватској, тако је свугде.
Јурица Керблер
http://www.novosti.rs