Крај медијског подилажења протестима „Жутих прслука“?

Током протеста у Паризу, упућен је низ увреда, од којих неке антисемитске, на рачун познатог француског филозофа Алена Финкелкрота , чиме је, констатује АП, скренута пажња на ексцесе у оквиру све више подељеног покрета „жутих прслука“.

(Photo by Mehdi Taamallah/NurPhoto via Getty Images)

Увреде које су Филозофу добациване из колоне укључивале су речи као што су „Циониста“, „Иди у Тел Авив“ и „Ми смо Француска“.

Финкелкрот је на почетку протеста „жутих прслука“, који су кренули у новембру, исказао симпатије према том покрету, али их је у недавном интервјуу за „Фигаро“ критиковао.

Председник Француске Емануел Макор поручио је на твитеру да су те антисемитске увреде „апсолутна негација онога што јесмо и што нас чини великом нацијом“. Сличне поруке упутили су и чланови владе.

Сам Финкелкрот је изјавио да је приликом протеста осетио „апсолутну мржњу“ и да је осетио олакшање када је полиција интервенисала.

Бернар-Анри Леви, такође познати француски филозоф, осудио је антисемитски напад на Финкелкрота.

„У Француској 2019 – напали мали нацисти напали су француског писца“, написао је он и изразио очекивање да ће та шокантна сцена срушити и последње остатке недодирљивости коју су „жути прслуци“ уживали у медијима.

Насиље је обележило већину протеста „жутих прслука“, који су започели због поскупљења бензина, да би се развили у масовни покрет против председника Емануела Макрона.

Тај покрет, који је све више подељен, има сада проблем да одржи замах, као и подршку јавности која је у почетку била јака.

АП констатује да је у Француској све више оних који се гласно питају колико дуго ће трајати протести „жутих прслука“, који одвлаче ресурсе снага безбедности и слабе привреду земље, преноси Танјуг.