У Сали за конференције 19. фебруара на Правном факултету Универзитета у Београду, заменик министра спољних послова Боливарске Републике Венецуеле задужен за сарадњу са Европом, господин Иван Хил Пинто (Yván Gil Pinto) одржао је предавање на тему венецуеланске кризе и њених узрока и последица.
„Србија добро разуме шта значи бити земња под сталним нападима и притисцима, којима покушавају да промене природне токеве једне земље. Венецуела безусловно подржава народ и владу Републике Србије у својој борби да очувају свој територијални интегритет и право на опредељење. Та начела су света и фундаментална за наше међусобне односе. И увек ћемо бити уз српски народ у свим одлукама које он донесе, без уцена, притисака, без покушаја да му се наметне воља са стране и поштујући међународно и национално право. Овом приликом такође желим да се захвалим српском народу и српској влади на подршци коју пружају Венецуели управо у одбрани истих ових начела. Ниједна влада на свету нема ни морално нити правно овлашћење да се меша у унутрашња питања било ког народа.
Венецуели тренутно покушавају да наметну да прихвати пакет мера, и то раде исти они који су вама претходно наметнули то исто и на крају употребили војну силу. Тако да можемо да се потпуно идентификујемо са борбом српског народа, која је иста као и борба венецуеланског народа. Венецуела је данас жртва напада, економске и финансијске блокаде од стране највеће силе, која је проузроковала највећа крвопролића које је човечанство видело. А Венецуела жели да има добре однос са свим земљама света, па и са САД. Међутим, када је пре 20 година председник Чавез дошао на власт, почињу интезивни напади на Венецуелу, јер је уставом који је донео тежио да заштити природна богатства Венецуеле. И верујте да је то извор свих проблема који се дешавају у Венецуели.
Пре 20 година Венецуела је спровела реформе које се односе на рудна и нафтна богатства да би управо Венецуела била та која има право на експлоатацију тих ресурса. Пре Чавеза су претходне владе су одвајале свега један посто од укупних прихода од нафте. Скоро читав век је сва наша нафта одлазила у САД, док ми нисмо остваривали готово никакве приходе од те нафте. Међутим, са доласком председника Чавеза на власт уведене су рефоме које су биле највеће улагање у социјални сектор у историји наше земље. У свега пар месеци успели смо да обезбедимо 2 и по милиона места за становање онима којима је то најпотребније. Такође, свим грађанима наше земље гарантујемо потпуно бесплатне здравствене услуге и бесплатно образовање до универзитетске дипломе. Сваког месеца 6 милиона породица добија помоћ у виду основних прехрамбених намирница. И све то су омогућили приходи од нафте. Раније су ти приходи остајали компанијама у САД. Зато је 2014. године, после смрти председника Чавеза почела нова етапа напда, без преседана, на нашу земљу. Ви сте нам много помогли потписима које смо сакупљали као чин одбацивања извршног указа који је донео Обама. Ви, пре свега овде на правном факултету, добро знате шта значи извршни указ САД. Тим указом је наређено свим северноамеричким институцијама да у потпуности униште нашу отаџбину; и тај декрет је и даље на снази.
Од тог тренутка, сви финансијски системи, обавештајне службе, све политичке организације САД су добиле инструкције да свргну владу председника Николаса Мадура. Ове мере су нанеле пуно штете нашој привреди – претрпели смо губитке од 350 милијарди долара! Наша нафтна индустрија није могла да добије никакву помоћ са стране иако смо важили за индустрију која никада није каснила са својим исплатама. У европским и америчким банкама су тренутно замрзнута наша финнсијска средства у износу од 30 милијарди долара. А ви (у Србији) веома добро знате ефекат санкција. Амбасадор Кубе, који је овде са нама, такође зна, као и наши пријатељи из Ирана. И то је та политика САД – наметање принудних мера другим земљама света. Али нису увек потпуно успешни у томе. Оно што покушавају у Венецуели је, дакле, да угуше наш економски систем. Тако су и Србију гушили и спемали је да се у таквом, осиромашеном стању, суочи са ратом. Иран, Куба, Судан, дугачак је списак земаља на које су применили санкције. А онда је дошао тренутак да када су могли да употребе насиље и војну силу. И то управо сада са нама покушавају. Али будите уверени да нису успели да ни за један центиметар нису успели да помере вољу венецуеланског народа.
Сви ти који код подржавају вољу САД (опозиција) кршећи сва права, дају себи за право да се самопрогласе нарушавајући устав Венецуеле. Покушавају да одрже непостојећи владу, а на челу Венецуеле се налази један председник који је изабрао народ са 68 посто бирачког тела. И то уз такав изборни систем који је један од најбољих и пружа гаранције да су ти избори у потпуности легитимни. Не знам да ли знате, али код нас је изборни систем изузетно квалитетан, да је чак и биши председник САД Џими Картер изјавио да је савршен – просто је немогуће манипулисати гласовима. Дискусије са нашим грађанима, које су јавне и отворене су на највишем нивоу и то изазива и највећи страх код наших непријатеља. Тако да имамо опозицију која се самопроглашава и притом не консултује народ. Али они немају аутономију. Они примају наређења из Вашингтона.
Јуче је председник САД у свом говору, који звучи као да га је извукао из времена Хладног рата, говорио о томе како је неопходно да се свргне преседник Мадуро и како се мора свргнути влада Кубе, Никарагве јер су то социјалистичке владе. Један назадни говор на Флориди у сред изборне кампање који има за циљ да узрокује сукобе у нашој земљи. Најгоре је то што је у свом говору поновио да не одустаје од опције употребе војне силе на нашу земљу што је директно кршење повеље УН која забрањује претњу војном силом и саму употребу војне силе. А нама силом прете сваки дан, иако наша влада инсистира на мирном дијалогу.“
Остатак предавања и одговоре на питања да ли је могућ дијалог који влада Венецуеле предлаже опозицији, да ли, по мишљењу министра спољних послова Венецуеле та земља може да се одбрани од напада са стране и на који начин, као и питања која су поставили присутни.