Председник Албаније Иљир Мета изјавио је да би споразум о нормализацији односа требало да гарантује и Србији и Косову европску перспективу.
Према његовим речима, он не види подеснију земљу од Немачке да то гарантује.
У данас објављеном интервјуу за Дојче веле Мета је оценио да би Немачка могла да има важну улогу у успостављању поверења и уклањању препрека за дијалог.
На питање како коментарише могућност промене граница, када је реч о Косову, Мета је казао да увек верује у дијалог, „али и у мотивацију и инспирацију за успех тог дијалога, који би за обе стране требало да буде заједничка европска перспектива“.
„Слично као у случају Македоније, желим овде посебно да нагласим сарадњу САД и ЕУ, а у овом случају још специфичније, сарадњу САД и Немачке. Важно је да се споразум постигне што пре. То би требало да гарантује мир и трајну безбедност у региону, али и европску перспективу за обе земље, како за Србију тако и за Косово. У овом тренутну нема подесније земље од Немачке да то гарантује“, рекао је.
Говорећи о таксама на робу из Србије, албански председник је навео да „ни у ком случају“ није за нове препреке у дијалогу, али да би дијалог требало да буде фер, а не да се врши притисак само на једну страну“.
„Немачка би могла бити кључна земља ЕУ која би поново могла да има важну улогу у успостављању поверења и уклањању препрека за дијалог“, додао је.
Мета је изразио „дубоко разочарање“ због недоношења одлуке о визној либерализацији за грађане Косова.
„Грађани Косова имају своје пасоше, своју државу коју су признале 23 земље ЕУ. Добили су једно обећање и оно је давно требало да буде испуњено, јер визна либерализација је технички процес и они су те техничке предуслове много боље испунили него својевремено Албанија и друге земље Западног Балкана“, навео је.
На питање какав је његов однос према визији о албанској унији Мета је оценио да су Албанци као нација највише профитирали од пада Берлинског зида.
„Када видимо где се Албанија данас налази и упоредимо са оним где је била пре 30 година, када видимо Албанце на Косову који данас имају сопствену државу, када видимо права Албанаца у Македонији или Црној Гори, која никада нису била већа, онда верујем да су Албанци заинтересовани за наставак тог пројекта и да би требало да се снажно заложе за европеизацију Балкана“, рекао је.
Мета је казао да је од немачког председника Франка-Валтера Штајнмајера са којим је разговарао у Берлину, добио поруку да ;би га „радовало да чује за нове успешне приче из Албаније и других земаља, попут оне о споразуму Македоније и Грчке, како би могао да настави своје неуморно ангажовање на проширењу ЕУ земљама Западног Балкана“.
Говорећи о протестима опозиције у Албанији Мета је подсетио да се за неколико месеци очекље одлука земаља ЕУ о почетку приступних преговора са Албанијом и да зато „ескалација није добра“.
„Зато је време да опозиција направи један, а премијер – два корака уназад. Они би требало да поштују независне институције, не би смели да утичу на формирање нових институција закона и требало би да расветле неке случајеве корупције који су уздрмали јавност у последње време. Иначе ћемо пропустити прилику – која је због историјског споразума Грчке и Македоније сада врло повољна – да Европска унија у јуну пошаље Западном Балкану јак сигнал наде и охрабрења у процесу проширења“, додао је.
Он је оценио да је важно да сваки протест прође мирно, да они који организују протесте преузму одговорност за оно што се тамо дешава.
„Срамота је да сваки најмањи повод води у протесте. Јер, незадовољство у Албанији је велико и време је да се престане са инструментализовањем тог незадовољства и гнева, већ да се они правилно интерпретирају и претворе у позитиван развој земље“, додао је.