Војно правобранилаштво обратило се Посебном одељењу за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду, огорчено због начина извршења у поступцима које су добили ратни војни резервисти против државе.
Уместо добровољних извршења, за које је Министарство расположено, адвокати иницирају принудна извршења и на тај начин повећавају приходе себи и извршитељима на штету буџета Србије, пишу „Новости“.
Процене Министарства су да су за око 110.000 тужби које су резервисти поднели током 2017. и 2018. године, браниоци и извршитељи инкасирали најмање 3,1 милијарду динара, а тужбе се и даље подносе.
Резервисти масовно добијају спорове ради утврђивања дискриминације, будући да су одлуком из јануара 2008. године дозвољене исплате новчане помоћи ратним резервистима из Куршумлије, Блаца, Бојника, Лебана, Житорађе, Дољевца и Прокупља за учешће у рату током НАТО агресије.
Тиме је, суд закључује, извршена дискриминација на основу места пребивалишта, па се тужиоцима додељују накнада и трошкови поступка.
Браниоци не достављају бројеве рачуна на који би Министарство уплатило новац, већ масовно покрећу извршне поступке. Од тих принудних извршења, сами резервисти немају никакве користи, док, како су израчунали у Војном правобранилаштву, адвокати на име трошкова узимају око 16.000, а извршитељи узимају око 12.000 динара.
Тиме се не крше закони, али у Министарству одбране кажу да се крши начело економичности поступка и држави се наноси огромна материјална штета.
Адвокати подносе углавном предлоге за извршење у судовима у унутрашњости, најчешће у Основном суду у Крагујевцу, али и у Нишу и Смедереву, а као начин извршења наводи се продаја покретности дужника.
Закон о извршењу предвиђа да је надлежан суд на подручју где дужник има пребивалиште или боравиште. Такође предвиђа да је за одлучивање ради намирења дуга на покретним стварима надлежан суд на чијем се подручју оне налазе.
„Новости“ објашњавају да се у пракси, када јавни извршитељ констатује да нема ствари подобних за попис, подноси предлог за извршење где се одређује наплата блокадом рачуна и одмеравају додатни трошкови завршног поступка — од 3.000 до 6.000 динара.
Војно правобранилаштво улагало је због тога бројне жалбе Основном суду у Крагујевцу. У њима је наводило да по закону предмет извршења не могу бити оружје, објекти и опрема намењени за одбрану и безбедност земље.
Упркос томе адвокати масовно као средство извршења наводе пописе покретних ствари како би увећали трошкове поступка, пренео је Танјуг.
Војно правобранилаштво позива Посебно одељење за сузбијање корупције да утврди има ли основа за предузимање мера из њихових надлежности.
Стално иста имена
Адвокати извршних поверилаца Основном суду у Крагујевцу подносе предлоге за принудна извршења одлука виших судова у Београду, Пожаревцу, Ужицу, Смедереву… По правилу се, као се наводи у информацији достављеној Вишем јавном тужилаштву, за поступање ангажују стално исти извршитељи!
Комора јавних извршитеља не зна за ове случајеве, потврдила је генерални секретар Магдалена Новаковић. У Комори кажу да у принудној наплати свака странка има рок за измирење дуга. Ако то не уради, поверилац покреће принудну наплату. Суд доноси решење и одређује извршитеља, што изискује додатне трошкове за дужника.