У околностима када се НАТО проширио на границе Русије, када је поставио ракетни штит у Румунији и у Пољској, Москва више нема ни времена ни простора да степенује и вага свој војни одговор. Ако не употреби одмах сву силу, неће имати шансу да је уопште и употреби, пише Мирослав Лазански, чију колумну за Политика.рс преносимо у целости:
Ако САД поставе нове ракете кратког и средњег домета у Европи, имаћемо репризу кубанске ракетне кризе из 1962. године. То је порука из говора Владимира Путина пред руском федералном скупштином. Порука упућена пре свега европским чланицама НАТО-а да ће, уколико дозволе распоређивање америчких ракета на својим територијама, бити прва мета руског нуклеарног удара, али да тај удар неће поштедети ни командне центре у САД.
То што је Путин споменуо могућу нову верзију кубанске ракетне кризе и да је Русија спремна на све ризике око тога говори, заправо, да ће Москва на постављање нових америчких ракета у Европи прво одговорити асиметричним потезима. Односно, ако САД поставе своје нове ракете у Европи, које до стратешких циљева у Русији лете од седам до десет минута, Руси ће на своје ратне бродове и подморнице у међународним водама дуж источне и западне обале САД поставити најновије хиперзвучне ракете „циркон”. Тај пројектил лети и до осам пута брже од звука, може да носи класичну, али и нуклеарну бојеву главу. У суштини је то противбродска ракета, али ако Руси најављују да ће бити инсталирана на површинским ратним бродовима и на подморницама, који ће пловити дуж америчких обала, онда то значи да постоји верзија „циркона” и за гађање копнених циљева. Пошто нема логике да прилазе америчким обалама само да би гађали америчку флоту. А председник Путин је нагласио да ће руски бродови са тим ракетама бити у међународним водама.
Главна тестирања ракете „циркон” завршена су још 2017. године, тада је њен домет износио око 750 км. Сада је Путин најавио домет „циркона” од 1.000 км. Дакле, оно што су 1962. биле совјетске ракетне базе са пројектилима СС-4 на Куби, то су данас руски ратни бродови и подморнице са ракетама „циркон”.
Прва три ратна брода која ће их добити су тешке нуклеарне крстарице из пројекта 1144: „Петар Велики” , „Адмирал Нахимов” и „Адмирал Лазаров”.
На све те три атомске крстарице, од којих су неке из времена СССР-а, мења се комплетан систем наоружања и електронике, систем везе и управљања. Тако ће противбродске ракете „гранит” бити замењене пројектилима типа „калибар” и „оникс”, ПВО ракете С-300 у морнаричкој верзији биће замењене системом С-400, а можда и С-500, док ће ПВО систем „оса-М” бити замењен системом „полимент-редут”. На све то још долазе и хиперзвучне ракете „циркон”, по најмање 40 пројектила на свакој крстарици. Крстарице „Петар Велики” и „Адмирал Нахимов” су у саставу Северне флоте, док је „Адмирал Лазаров” у саставу Тихоокеанске флоте.
Очекује се да ће процес генералног ремонта и обнове наоружања и електронике бити завршен до краја ове године за „Адмирала Нахимова”, а до краја следеће године за „Петра Великог” и „Адмирала Лазарова”. Још пре две године Русија је усвојила нову поморску доктрину за период до 2030. године с амбицијом да уз помоћ хиперсоничних ракета и аутономних система руска ратна морнарица већ 2025. године постане друга светска поморска сила у површинским ратним бродовима.
Искуства ратне морнарице из операција крај обале Сирије биће темељ и за реорганизацију морнаричког ваздухопловства, јер 360 борбених летова авиона Су-33, иначе базираних на носачу авиона „Адмирал Кузњецов” мало је, тим више јер је од тог броја само 30 летова било са палубе носача. Остали летови били су из базе Хмејмим. Проблеми са катапултом и ужади за заустављање авиона приликом слетања морају брзо да се реше, уосталом Москва мора да се одлучи хоће ли или неће ићи на изградњу класичних великих носача авиона ради глобалне пројекције моћи данашње и сутрашње Русије.
Ратна морнарица Русије добија нове ракетне фрегате класе „Адмирал Горшков”, пројекат 22350, нови ПВО ракетни морнарички систем „полимент-редут”, нове верзије ракета „калибар”, класичне подморнице класе „Варшављанка” и „Кило”, за Пацифичку флоту и нову Пету ескадру ратне морнарице у Средоземљу. Стратешке ракетне нуклеарне снаге Русије добијају нове интерконтиненталне ракете „јарс”, ове године и пројектиле типа „сармат”. Стратешки ПВО систем око Москве, систем А-135 биће замењен новим системом А-235, који обухвата радарске станице типа „вороњеж” и ракете С-500.
И на Криму ће радарска станица типа „вороњеж” бити готова до 2020. године. Интерконтинентална ракета „сармат”, или РС-28, домета 16.000 км, са МИРВ бојевим главама, хиперсонични ракетни систем „авангард”, хиперсонична ракета ваздух-земља „кинџал”, крстарећа ракета на атомски погон „буревестник”, подводни нуклеарни дрон-торпедо „посејдон”са бојевом главом од 100 мегатона – све су то адути Москве у новом хладном рату. Јер, за ново наоружање Русија ће у следећих 20 година потрошити око 400 милијарди долара.
Јавни наступи руских политичара порука су САД и НАТО-у да Русија у случају било каквог, па чак и мањег конвенционалног сукоба, неће степеновати свој конвенционални одговор, па онда ни тактички нуклеарни, чему следи и стратешки нуклеарни одговор. У околностима када се НАТО проширио на границе Русије, када је поставио ракетни штит у Румунији и у Пољској, Москва више нема ни времена ни простора да степенује и вага свој војни одговор. Ако не употреби одмах сву силу, неће имати шансу да је уопште и употреби. О превентивном нуклеарном удару Русије да и не говорим. О томе нека размишљају они који су иницирали и подржавали глупаво и непотребно ширење НАТО-а све до руских граница.
Политика/Новости