Једна од најпознатијих библијских сцена — битка између Давида и Голијата — пуна је нејасноћа. Да ли је Голијат заиста био горостас, како је описан у Библији, зашто се не говори о пореклу његовог народа — Филистејаца и колико су заправо истинити ти догађаји, одговарају историчари и археолози.
Нису без разлога од давнина име Голијат повезивали са нечим великих размера — од торпеда (брода) до фиктивног јунака из стрипова. Узрок за то је библијски опис ратника, јер прича о његовој борби са младим Давидом, будућим владаром Израела, почиње детаљним описивањем Голијатове величине.
„Висок је шест лаката и педаљ (2,9 метара). И на глави му беше капа од бронзе, и оклоп плочаст на њему од бронзе, и беше оклоп тежак пет хиљада сикала (око 60 килограма). И ногавице од бронзе беху му на ногама, и штит од бронзе на раменима“, наводи се у Старом завету.
Ратник који је висок три метра (треба истаћи да су у науци непознаница људи виши од 2,8 метара), у оклопу тежем од оних који су носили средњовековни витезови, звучи фантастично. То даје повод скептицима да тврде да је прича о Давиду и Голијату измишљотина од почетка до краја. Међутим, није све тако једноставно.
Библијска хипербола
Стручњаци који се баве проучавањем Библије истичу да у бројним књигама, од којих је она састављена, постоје различите врсте књижевних техника, које имају за циљ да повећају утисак који остављају на читаоца.
Тако су и у случају приче у којој се описује борба Давида и Голијата састављачи намерно преувеличавали приликом описа спољашњости моћног ратника, сматра протојереј Константин Пољсков, доцент на Теолошком факултету Православног универзитета „Свети Тихон“ у Москви.
„Тешко да је то реално стање ствари у Светом писму. Можемо претпоставити да је ово пример хиперболе приликом описа догађаја: нејаки момак Давид супротставља се моћном јунаку. Вероватно је пружен такав опис Голијата како би се истакла разлика између моћи и благости, безначајности. Другим речима, како би се истакла Божја сила“, тврди стручњак.
Могуће да је упадљив контраст и био разлог популарности те приче, у којој се све десило с разлогом. У то време (отприлике 9. век пре нове ере) Израелци су ратовали против Филистејаца, који су дошли у Ханан (сада се на тој територији налазе Сирија, Либан, Израел и Јордан) из непознатог места. Војске ова два народа сусреле су се у „Сокхофу, у Јудеји“, али ниједна није хтела да нападне прва. Онда је изашао Голијат пред Израелце и позвао њиховог ратника на двобој, али под једним условом — ако он (Голијат) победи, Јевреји ће постати робови Филистејаца. Како Библија каже, сви су га се уплашили, осим Давида — слуге израелског цара Саула.
„И Саул даде Давиду своје оружје, и метну му на главу капу своју од бронзе и метну оклоп на њ. И припаса Давид мач његов преко свог одела и пође, али не беше навикао, па рече Давид Саулу: Не могу ићи с тим, јер нисам навикао. Па скиде Давид са себе. И узе штап свој у руку, и изабра на потоку пет глатких камена и метну их у торбу пастирску, коју имаше, и узе праћку своју у руку, и тако пође ка Филистејину“, последњи тренуци пред одлучујућу битку описани су веома детаљно, као да је циљ да се појача осећај ишчекивања исхода.
„Народ са мора“
Форма сукоба појединаца, односно двобоја између најмоћнијих и најхрабријих војника, навела је научнике да верују да се догађај описан у Библији заиста могао десити. Сличан сукоб се догодио и у „Илијади“ између тројанског принца Париса и краља Спарте Менелаја. Како научници истичу, то је уобичајена пракса за Блиски исток у бронзано доба (пре три хиљаде година).
Археолози су неколико година вршили ископавање у месту Тел ел Шафи у Израелу, где се налазио један од пет градова које су изградили Филистејци — Гат, где је живио легендарни Голијат.
Прошле године у њему је пронађен комад керамике са натписом који још није дешифрован. Ствар је у томе што науци није познато одакле су Филистејци дошли у Ханан, какви су били њихови обичаји или језик. Пронађени део је други примерак писма тог народа. Први одломак је пронађен 2005. године на истом месту. Због тога је и дошло до претпоставке да су Филистејци позајмили писмо од Јевреја.
Изненађујуће, али свака од тих филистејских речи, према начину на који је написана, личи на Голијатово име.
„Научници сматрају да та реч није семитског порекла, јер је врло слична имену лидијског цара Алијата, који је владао од 619. до 560. године пре наше ере“, објашњава у свом истраживању стручњак за историју језика Маријана Вернет.
Филистејци су могли да дођу у Обећану земљу из Лидије — западног дела савремене Турске. Међутим, ово мишљење не деле сви истраживачи.
„Библија не прецизира одакле су дошли Филистејци. Али из других извора (отприлике 12. век пре наше ере) познато је да су их називали ’народ са мора‘, вероватно Средоземног“, истиче стручњак који се бави проучавањем Библије Андреј Десницки.
„Народи са мора“ су се борили против војске фараона Рамзеса Трећег. Око 1170. године пре наше ере они су покушали да заузму Египат, о чему сведоче рељефи на зидовима храма у Мединет Абу. Ако је веровати натписима на зидовима храма, фараон је одбио њихов напад, па су освајачи одступили у подручје савременог града Газе.
Та иста египатска сведочанства наводе на мали траг — „народи са мора“ првобитно су живели у некој „земљи Кефто“, док се у Библији спомиње острво Керети. Оба назива се везују за острво Крит, сматрају научници.
Неочекивано откриће
Међутим, докази које су оставили Египћани нису дали исцрпан одговор на главно питање, а то је одакле су дошли Филистејци, „народ са мора“. Археолози су 1985. године започели велика ископавања на подручју Ашкелона у Израелу, на обали Средоземног мора. Ту се налазио један од главних градова Филистејаца. Након 30 година, научници су пронашли одговор на питање њиховог порекла.
Истраживачи су открили бројне фрагменте црвено-црне керамике. Управо је та комбинација боја, према њиховим речима, карактеристична за критско-микенску културу. Филистејци су очигледно рођаци освајача Троје.
У Ашкелону је пре три године пронађена масовна гробница Филистејаца у којој се налазило 145 мушких, женских и дечјих скелета. Након испитивања костију, научници су дошли до неочекиваног закључка.
„Упркос чињеници да речи ’Филистејци‘ и ’Палестинци‘ звуче слично, међу тим народима не постоји никаква веза. Пре три хиљаде година, Филистејце је вавилонска војска збрисала са лица земље“, изјавио је археолог Данијел Мастер, који је вршио ископавања.
Истина, пронађени мушки скелети су много мањи од величине која се приписивала Голијату, објашњавају научници. С једне стране, то може указивати на то да се изглед ратника много разликовао од њиховог описа у Библији, а може упућивати и на то да се Голијат заиста истицао међу својим народом — нису га се без разлога плашили јеврејски војници, који су били познати по својој храбрости.
У сваком случају, најновија открића археолога све више поткрепљују тврдњу да Голијат уопште није био легендарни јунак.
(rs.sputniknews.com)