Дан пошто су индијски борбени авиони покренули ваздушне ударе на пакистански део Кашмира, у знак одмазде за напад на индијске трупе у њиховом делу ове спорне територије, сукоб између две нуклеарне силе је ескалирао. Исламабад је одговорио обарањем индијских авиона, Њу Делхи није остао дужан.
После првих ваздушних напада преко „линије контроле“ од рата два суседа 1971. године, људима који живе уз линију која дели Кашмир саветовано је да напусте домове.
Пакистански званичници су прво саопштили да су оборили два индијска авиона на пакистанској страни „линије раздвајања“ у Кашмиру и заробили двојицу пилота, од којих је један у војној болници, а други у притвору. Убрзо су променили исказ рекавши да је у притвору само један пилот.
Пакистанске власти су заробљеног пилота прво приказале као рањеника, са завијеном главом, да би после неколико сати истог пилота снимили са чајем у рукама како се захваљује пакистанским војницима на третману и на томе што су га спасли из руку сељака који су кренули ка њему када се извлачио из срушеног авиона.
https://twitter.com/carbonarevoluti/status/1100727036103049216
Њу Делхи је, са своје стране, саопштио да је одбио напад пакистанских летелица и оборио им један авион у Кашмиру, а да је изгубио један „миг-21“, чији пилот је „нестао у акцији“.
И Индија и Пакистан претендују на целокупну територију подељеног Кашмира и нису ретке ситуације у којима војници са обе стране размењују ватру.
У првој великој кризи откако је преузео дужност, пакистански премијер Имран Кан је ситуацију објаснио као агресију Индије на коју ће Пакистан одговорити, што се и догодило.
Кан је, међутим, у среду позвао и на разговоре с Индијом, уз наду да ће здрав разум „спречити ескалацију сукоба“:
Пакистан у Индији означен као непријатељска нација
Историја нам говори да су ратови пуни лоших избора. Моје питање је да ли себи, с обзиром на оружје које имамо, можемо приуштити лош избор – рекао је Кан.
У међувремену, Индија је, према наводима агенција, објавила забрану летова у њеном ваздушном простору, док је Пакистан обуставио летове на најмање пет аеродрома, укључујући Исламабад. Међународни авио-превозници избегавају те области.
Пекинг је позвао Индију и Пакистан да се уздрже од даље ескалације сукоба. Државни секретар САД Мајк Помпео је министре две земље упозорио да успоставе директну комуникацију и избегну даље војне активности. ЕУ позива две земље на „највећу уздржаност“.
ИСТОРИЈА СУКОБА ОКО КАШМИРА
На 1.700 метара надморске висине, на граничном појасу Индије, Пакистана и Кине, Кашмир је у другој половини 20. века био узрок више индијско-пакистанских сукоба. У време поделе Британске Индије 1947. године на Индију и Пакистан, Кашмир је прикључен Индији, што Пакистан није признао.
Индијско-пакистански рат је 1948. године завршен поделом Кашмира на индијски и пакистански део. Године 1962. у сукоб се умешала Кина, заративши са Индијом и окупиравши регион Аксаи.
Рат Индије и Пакистана 1971. године се окончао индијском победом и стварањем државе Бангладеш. Индија никада није потврдила поделу Кашмира, Пакистан га сматра спорном територијом.
БОЈЕВЕ ГЛАВЕ
Пакистан има од 140 до 150 нуклеарних бојевих глава, Индија од 130 до 140, према подацима СИПРИ.
Домет индијског оружја је до 5.000 километара, пакистанског до 2.000 километара. Индијски војни буџет је 58 милијарди долара, уз 1,4 милиона активних трупа, пакистански 11 милијарди долара, уз 653.800 трупа.
http://www.novosti.rs/