Индија тврди да је њен МиГ-21 оборио много напреднији ловац Ф-16 пакистанског ваздухопловства. Ова вест само на први поглед делује необично, али војни стручњаци кажу за РТ да индијско ваздухопловство има многе скривене адуте.
До обарања авиона дошло је на врхунцу тензија између две земље до ког је дошло протекле недеље.
Иако су вести из пограничног Кашмира ових дана биле пуне недоследности и дезинформација, то не значи да МиГ-21 није могао да обори Ф-16, иако је реч о авионима потпуно различитих генерација, каже Михаил Ходаренок, војни експерт и пензионисани пуковник који је раније радио за руску војску.
МиГ-21 је у совјетску војску уведен давне 1959. године, док је Ф-16 суперсонични ловац четврте генерације, који је у оружане снаге САД уведен готово две деценије касније.
Очигледно је да Ф-16 има неупоредиво напредније карактеристике, укључујући борбени опсег од 547 км, у поређењу са 370 км у случају МиГ-а 21.
Међутим, Ходаренок објашњава да је МиГ-21-93, који је користила индијска војска, прилично модернизована верзија летелице.
„Његов радарски систем му омогућава да непријатељску летелицу прати са удаљености од 57 километара спреда и 30 километара отпозади. Може да прати осам мета истовремено, са брзим системом потраге и аутоматског уочавања мета у блиској борби, укључујући и употребу вођених ракета и топова“, каже руски стручњак.
МиГ-21 има ракете Р-77 средњег домета (110 км), које могу да досегну брзину од 4.250 километара на час, са бојевом главом од 22 килограма.
„То све значи да је МиГ-21-93 могао лако да обори авион као што је Ф-16. Осим тога, најбољи авион је увек онај који има најбољег пилота. Остало су ситнице“, рекао је Ходаренок за РТ.
(rs.sputniknews.com)