Како су у Суботици у службеној употреби три језика – српски, мађарски и хрватски, насеље Бачки Виногради, на самој граници са Мађарском, поред назива на мађарском Киралихалом, добиће и назив на хрватском језику – Краљев Бриг.
То је одлучио градски парламент, када је усвојио измене Статута града у поступку законског усклађивања, па и уједначавања са покрајинском одлуком о утврђивању традиционалних назива насеља на хрватском језику. У тој одлуци налази се и предлог Хрватског националног вијећа да насеље Бачки Виногради добије назив Краљев Бриг.
За скупштинском говорницом чуло се да назив Краљев Бриг није на хрватском, јер би онда био „бријег“, него на буњевачком језику и да је овај поступак еквивалент акту 1945, када је почела насилна асимилација Буњеваца у Хрвате.
Ову одлуку видим као продужење одредбе којом се Буњевци терају да се изјашњавају као Хрвати. Назив на буњевачком језику се гура као да је на хрватском, што је неприхватљиво – истиче Мирко Бајић, председник Савеза бачких Буњеваца.
Представници Хрвата у Војводини, пак, кажу да су само искористили законско право, а да је икавица део њихове културне баштине.
Хрватска заједница је хетерогена, а значајан број њених припадника користи икавицу, те је и ми овде баштинимо као део наслеђа – објашњава Томислав Жигманов, председник ДСХВ-а. – Наши преци су говорили икавицом и именовали места икавицом. Свака полемика и приговор у себи садрже злонамерност или некомпетентност и за циљ имају да поново оспоре легитимно право да се уз идентитетски састав Хрвата у Србији икавица, као културно наслеђе, отргне. На то нећемо пристати!
Буњевачка национална заједница је, иначе, крајем прошле деценије добила наставу на матерњем језику, те се сада буњевачки језик са елементима националне културе учи у школама као изборни предмет. Због тога ће Буњевци тражити да се у местима где их има више од 15 одсто он уведе као службени језик.
Тражићемо да буњевачки буде службени језик у Бајмоку, Љутову, Таванкуту, Ђурђину, где живи велики број Буњеваца. То је законски могуће, као што је у насељу Светозар Милетић уведен хрватски језик, који није у употреби у целом Сомбору – додаје Бајић.
СВЕТОЗАР МИЛЕТИЋ ПОСТАО ЛЕМЕШ
Бачки Виногради су последње насељено место које је добило традиционални назив на хрватском језику.
Пре њега је Стари Жедник постао Жедник, Бајмок – Бајмак, Љутово – Миргеш, Бачки Брег – Берег, Бачки Моноштор – Моноштор и Светозар Милетић – Лемеш.
http://www.novosti.rs