Притисак улице на председника Француске Емануела Макрона не јењава. Четрдесетак хиљада људи, према бројању власти, окупило се и протеклог викенда, 16. суботу заредом на улицама великих градова, тражећи боље услове живота.
Бунт није прекинут и поред двомесече амбициозне националне дебате коју је Макрон започео и која би 15. марта требало да се заврши.
А за дан касније, 16. марта, „прслуци“ управо најављују велике протесте, којима би требало да се обележи четири месеца народног бунта.
Истина, број побуњених грађана опао је у односу на почетак, баш као што је мања и подршка јавности, али учесници протеста истичу да је важно да се искристалисало језгро које не намерава да попусти. Истовремено, податке о броју протестаната које званично шаљу из министарства унутрашњих послова сматрају нетачним, а прави број неколико пута већим.
Покушаји Емануела Макрона да убеди најодлучније да им је боље него што мисле, нису уродили плодом. Нису вределе ни милијарде евра које је ставио на сто.
Дан пре последњег протеста, председник је поручио да су реформе у току и да треба имати стрпљења, али то протестантима није било довољно, као ни низ преходних мера које је влада предузела.
Они сматрају да председник није испунио њихове захтеве, међу којима су главни повећање куповне моћи и увођење партиципативне демократије кроз грађански референдум.
Неки учесници протеста су и против останка Француске у ЕУ. Нису задовољни ни тиме што ће закључак после одржане дебате донети – власт.
И овога пута на улицама су биле присутне јаке снаге реда. Иако је било мирније, понегде је дошло до сукоба, уз разбијање излога и употребу димних бомби.
У Бордоу, учесници демонстрација су упали на железничку станицу и бацали сузавац на пругу. У овом граду дошло је до озбиљног инцидента у коме је један од посланика „непокорене Француске“ тучен пендреком.
У Лилу, Французима су се придружили и Белгијанци. Протести су одржани и у Паризу, Лиону, Тулузу, Нанту, Марсељу, Стразбуру и другим великим градовима.
Нација је и даље подељена, па док једни отварају прозоре да поздраве протестанте који носе заставе и певају „Марсељезу“, други окрећу главу.
ВИШЕ МРТВИХ НЕГО 1968.
Многи актуелни протест пореде с побуном из маја 1968. истичући да је сада више страдалих, иако је та два догађаја тешко поредити. Број погинулих у тромесечној побуни „жутих прслука“ износи 11, повређено је више од 1.300 полицајаца и преко 2.000 учесника демонстрација.
Приведено је близу 8.500 људи, од којих је 7.500 задржано у притвору. По хитном поступку изречено је близу 1.800 пресуда. Још око 1.500 приведених чека на пресуду.
Горан ЧВОРОВИЋ
http://www.novosti.rs/