На Тузланској капији 25. маја 1995. није експлодирала граната испаљена из српског топа са Озрена, како је то исконструисано пресудама суда у БиХ из 2008, односно 2010, већ је у питању симултана терористичка експлозија. Врло је могуће да је на тргу пуном људи, заправо, било седам истовремено координисаних детонација. Само на тај начин било је могуће да на овом месту погине 71 особа (од три до 27 година), а да у детонацијама буде рањено више од 300 људи.
Ово се наводи у коначном експертском извештају око 400 стручњака разних профила из Србије, БиХ, Чешке, Словачке, Француске и Израела, који су од 2014. године радили на анализи терористичког напада на Тузланској капији, на самом крају ратних сукоба у БиХ.
Према анализи, под називом „Диверзија на тузланском Тргу капија“, на пуних 400 страна (у које су „Новости“ имале увид), а коју потписује генерал Илија Бранковић, налазе се ставови стручњака који су обрадили одлуке Суда у БиХ, на основу којих су донете две пресуде српском генералу Новаку Ђукићу, који је 2008. проглашен кривим „јер је наредио гађање из топа калибра 130 милиметара са планине Озрен и тако једном гранатом посејао смрт на тузланском тргу“.
Чак 27 особа жртава са Тузланске капије се могу условно означити као потенцијални бомбаши самоубице јер је судски утврђено да су изгубили живот од последица блиског експлозивног удара – објашњава, за „Новости“, шеф тима одбране, генерал Илија Бранковић, по многима сива еминенција балистике и артиљеријске науке у бившој ЈНА.
Топ од 130 милиметара ни теоретски, ни практично, није могао да направи овако нешто. Наши стручњаци су током истраге анализирали све терористичке нападе у свету од 1950. до 2016. из америчких и руских извора (око 50.000 терористичких напада). Догађај у Тузли се највише поклапа са нападом који је годину дана касније, 1996, изведен на војну базу САД у Дахраму у Саудијској Арабији, када је страдало 17 Американаца, а рањено њих више од 70.
Како нам открива Бранковић, заједнички именитељ за ова два напада могао би бити човек под именом Шејх Махмуд Абу Абдул Азиз ал – Мунтесиб, познатији у БиХ као Риђобради.
Он је оснивач одреда „Ел муџахедин“ који је командовао из Мехурића код Травника. Овај лични емисар Осаме бин Ладена, после злодела у БиХ одлази на Косово, да би 1996. био ухапшен у Саудијској Арабији управо због терористичког напада на војну базу САД.
СТРУЧНО На полигону изведено чак 59 експлозија /Фото И. Маринковић
О масакру на Капији пред судом је сведочило 10 људи који би по свим законима артиљерије требало да су погинули у паду гранате, с обзиром на то да су се налазили на око пет метара од детонације. Они су говорили како су гинули људи који су се налазили на десетине метара даље од извора експлозије – објашњава Бранковић, који је на полигону у Никинцима проверавајући „пресуђене“ чињенице у суду БиХ, извео 59 експлозија.
Један од страдалих бомбаша самоубица
Према судским извештајима на телу погинуле Едисе Немић избројано је 45 рана са леђа, спреда, по глави, ногама, задњици, као да је била у бурету са експлозивом.
Армин Шишић је имао смртне деформације тела после експлозије које је теоретски могло да узрокује само 1.826 килограма тротила, док је у гранати 130 милиметара пуњење од три и по килограма.
Бранковић закључује да експлозије на Тузланској капији, као и оне на Маркалама 1 и 2, у Улици Васе Мискина и на Алипашином пољу у Сарајеву имају исте „рукописе“.
Наш саговорник наглашава и да је током петогодишњег рада на експертизи догађаја у Тузли његов тим добио веродостојне податке ко је од Бошњака учествовао у убијању сопственог народа, зарад Алијиних медијских манипулација.
ЂУКИЋ, ЗА „НОВОСТИ“: И ЈА САМ ЖРТВА
На споменику жртвама на Тузланској капији подигнутом после рата уз имена настрадалих пише и да су они жртве „српских фашиста“.
Генерал Новак Ђукић ухапшен је 2007. у Бањалуци и у затвору у Фочи је робијао до 2014, када је пуштен јер су установљене процедуралне грешке у процесу. Од тада је на лечењу у Београду.
И моје име треба да стоји на Тузланском споменику јер сам и ја жртва тог злочина – каже Ђукић у телефонској изјави за „Новости“. – Замислите, анализа 50.000 терористичких аката од 1950. до данас говори да је у терористичким нападима артиљерским пројектилима просек смртности жртава 1,8 по гранати топа, мине или рецимо пројектила ракетног бацача. Када су у питању подметнуте бомбе, просек је шест жртава чак и када детонира камион са експлозивом. Само је „моја“ граната убила 71 особу.
ГДЕ СУ НЕСТАЛИ СВЕДОЦИ
Пред судом БиХ је саслушано око 200 сведока трагедије који су описали смрти 40 особа.
За преосталих 31 страдалих нема сведочења где су се налазили када је наводно долетела српска граната.
И баш тих 31 су задобили најстрашније повреде, а делови унакажених тела никога од њих нису пронађени у близини места где се налазио кратер гранате која је наводно долетела са Озрена.
Од првих сведока годинама ни трага ни гласа
СУДИЈЕ ЗА „ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ“
У пресуди Новаку Ђукићу из 2008. коју потписује и амерички судија Патриша Вејлен, која је до тог суђења била стручњак за разводе у САД, српски генерал је добио 25 година затвора.
У Апелационом поступку судија Филип Вајнер, две године касније казну смањује за пет година. Немац који је донео другостепену пресуду, у босанско правосуђе је ступио 10 дана раније, без икаквог знања српског језика.