Присталице опозиције, која је половином фебруара започела антивладине протесте покушајем упада у канцеларију председника владе, уз захтев за оставком Едија Раме и ванредним изборима, најављују још веће демонстрације за 16. март.
Аутор: Миленко Пешић, Политика
Албанија ће у јуну тешко добити зелено светло за отварање преговора с Европском унијом ако опозиција, која је напустила парламент, настави и даље с насилним протестима у којима су већ повређене десетине грађана. Ово је јасна порука делегације Европског парламента која је последњег дана фебруара дошла у Тирану како би измерила реформски учинак земље која је 2014. године добила статус кандидата ЕУ.
Присталице опозиције, предвођене Љулзимом Башом, лидером Демократске странке, која је 16. фебруара започела антивладине протесте покушајем да упадне у канцеларију председника владе, захтевајући оставку Едија Раме, и ванредне изборе, не обазиру се на овакве поруке и најављују још веће демонстрације за 16. март.
У покушају да обори, како каже, „корумпирану и с организованим криминалом повезану власт”, Баша осим протеста најављује грађанску непослушност па чак и грађанску побуну.
https://srb.news-front.info/2019/02/27/haos-u-albaniji-demonstranti-pokushali-da-u-u-u-parlament-politsijaupotrebila-suzavats-video/
Да ли се то у Албанији понавља сценарио сличан oноме из пролећа 2017. године, када је тромесечним демонстрацијама опозиција у истом саставу тражила „Рамину главу” и формирање техничке владе, да би на изборима 25. јуна ипак остала кратких рукава? Социјалисти Едија Раме су на крају убедљиво победили.
Освојили су 74 од 120 посланичких места, девет више него на претходним изборима, што је први пут од 2001. године једној странци омогућило да самостално формира владу. Упркос тадашњим протестима, Башине демократе су освојиле 43 мандата, седам мање него на претходним изборима.
Оно што садашње политичке протесте разликује од оних од пре две године јесте то што посланици опозиције нису само напустили рад, како кажу, „мафијашког парламента”, већ су 21. фебруара доставили потписане изјаве посланика којима се одричу својих мандата.
Федерика Могерини и Јоханес Хан су одмах из Брисела поручили опозицији да је то „контрапродуктиван потез, у супротности с демократским избором грађана, чиме се умањује напредак Албаније на европском путу”. И шеф делегације ЕП Туне Келан је у Тирани поручио опозиционим посланицима да је овакав вид бојкотовања народне воље у парламенту веома лош сигнал: „Овај потез умањује кредибилитет државе и народа у целини”, рекао је.
Еди Рама, за којег опозиција тврди да италијанска полиција, која се бори против мафије има позамашан досије о њему, за римски дневник „Месађеро” каже да иза демонстрација стоји бивша влада коју су грађани 2013. године сменили на изборима с милион гласова. „Ово нису народни протести. На њима немамо ’жуте прслуке’, синдикате или невладине организације које се буне. Предстоје нам локални избори и опозиција лоше стоји по анкетама. Знам да ће изгубити и на тим изборима и зато траже моју оставку”, објашњава Рама.
Ардиан Хачкај, директор тиранског Института за сарадњу и развој, за „Политику” каже да је тешко рећи да грађани који излазе на протесте представљају све слојеве албанског друштва: „Али, то не значи да су проблеми с којима се сада суочава премијер Рама због тога мањи.”
Др Ледион Крисафи, истраживач Албанског института за међународне студије у Тирани, за „Политику” објашњава да у демонстрацијама учествују чланови опозиционих партија и они који су спремни да се туку, па се зато не може рећи да народ протестује против Раме. Европска унија зна да су садашњи лидери опозиције када су били на власти такође организовали лоше изборе на којима су се куповали гласови и лицемерно је да ти исти људи за оно што су они чинили прозивају садашњу власт, истиче Крисафи.
„Могућност да Еди Рама да оставку и да се распишу ванредни избори равна је нули. Опозиција је често протестовала у последње две године и ништа се није променило”, додаје он.
Као главни разлог за протесте Ледион Крисафи види страх опозиције од реформе правосуђа и најаве формирања посебних истражних органа који би се бавили корупцијом међу политичарима. Опозиција је, како објашњава, у последњих годину дана чинила све да спречи ову реформу.
„У последњих 20 година опозиција је оптуживала сваку власт у Албанији да је корумпирана и у вези с мафијом. И ту нема ништа ново у изјавама Љулзима Баше, који је, када је био на власти пре шест година, такође био оптуживан за корупцију”, каже овај истраживач.
Последњих месеци албански медији пишу о томе како је власт изградњу саобраћајног прстена око Тиране, за 30 милиона долара, поверила непознатој оф-шор компанији која је повезана с једним од најбогатијих људи у Албанији. Али, како објашњава Крисафи, тај „бизнисмен” има везе са свим властима, укључујући и Салија Беришу и Љулзима Башу.
Садашњу политичку кризу, како оцењује Ардиан Хачкај, сваки од табора тумачи на свој начин: „У оваквој ситуацији највећа странка која расте су апстиненти – грађани који одбијају да гласају за садашњи политички естаблишмент”, објашњава Хачкај и додаје да су у ЕУ и САД први пут схватиле да су њихови прави савезници на Балкану грађани, а не политичари који су постали мајстори одуговлачења процеса транзиције.
„Како би се избегло то да наша земља уђе у институционалну парализу у време када ЕУ одлучује о отварању преговора, и власт и опозиција морају да нађу заједничку додирну тачку. У случају даље радикализације, цена за обе стране биће веома висока, а нико од њих није у прилици да изгуби политички капитал код куће, а посебно у иностранству”, истиче Хачкај.
И Ледион Крисафи сматра да за владу највећи изазов може да буде ако ЕУ ни ове године не отвори приступне преговоре: „Мислим да би Едију Рами било веома тешко да објасни зашто се то догодило.”