У досад невиђеној кампањи за предстојеће изборе за Европски парламент, Макрон је упозорио да популистичке снаге прете да постигну висок скор. Он је ове изборе оценио као пресудне за будућност континента, а актуелни моменат у свом судбоносном говору означио као „тренутак европске ренесансе“, пишу Новости.
Предложио је покретање обнове Европе кроз три стратешке визије – слободе, заштите и напретка. Када је реч о „одбрани слободе“, између осталог је истакао да приликом сваких избора „стране силе покушавају да утичу на наше гласове“.
– У том духу независности морамо да забранимо да стране силе финансирају европске политичке странке – написао је Макрон.
Такође је поручио да из основа мора да се преиспита шенгенски простор.
Нагласио је да Европа није другоразредна сила, да је увек била авангарда, и да њен пројекат зато мора много више да се усмерава ка заједничким циљевима него ка конкуренцији. Рекао је да је ЕУ у очима њених житеља постала тржиште без душе, и да грађани свуда траже веће учествовање у променама. Предложио је утврђивање гарантоване минималне европске плате прилагођене свакој земљи чланици.
Макрон је доста пажње посветио и изласку Велике Британије из ЕУ, истичући да је „слепа улица ‘брегзита’ наук за све нас“. Истакао је да „не сме да се допусти да националисти искористе народни гнев“.
– На вама је да одлучите да ли Европа, са вредностима напретка које представља, може да буде више од историјске епизоде – обратио се Макрон европским грађанима уочи надолазећих избора.
„Еммануел Макрон је данас далеко опаснија претња Европској унији од Брегзиа“, наводи се у материјалу у коме аутор анализира визију европске будућности, коју је француски лидер навео у свом чланку.
Европски популисти, који критикују његов став, истичу да ова политичка визија „касни двадесет година“.
Макронов текст јесте објављен у свих 28 држава чланица ЕУ, али није свуда добио главно место па је тако у Мађарској, чији је председник Виктор Орбан често био Макронова мета, објављен само онлајн у независном бизнис недељнику ХВГ. У „Гардијану“ (на слици) у Британији, текст је нестао са онлајн међународне странице средином дана, а у Пољској је у дневнику „Жеч посполита“ објављен тек на 12. страници.