Најава папе Фрање да ће тајне архиве Ватикана о његовом претходнику из доба Холокауста бити отворене за годину дана подстакла је наду истраживача који очекују објашњења за ћутање папе Пија XII о нацистичком злочинима.
Израел је поздравио ту намеру, као потез који ће бацити светло на цркву у Другом светском рату, пренео је Франс прес.
Меморијални и истраживачки центар Холокауста Јад Вашем у Јерусалиму је похвалио одлуку Ватикана, рекавши да очекује да истраживачима „буде омогућен пун приступ свим документима“.
Израелски медији подсећају да је папа Пије био критикован, па чак и назван „Хитлеровим папом“ јер је мало учинио да заустави геноцид иако неки тврде да је иза сцене учинио кораке да спаси Јевреје.
Проф. Јехуда Бауер, истраживач Холокауста, не верује Ватикану, бар не на основу ограничених информација које су до сада пружене.
„За Пија је јеврејска ствар била непријатност којом је требало бавити се што је могуће мање“, рекао је он за израелски лист Харец, али је додао да су многи италијански свештеници скривали или помагали да се крију Јевреји али су други сарађивали с фашистичком италијанском полицијом.
Бауер је оценио да су и једни и други уживали подршку Ватикана али је главни мотив био очување моћи цркве.
Харец наводи да је као државни секретар кардинал Еуђенио Пачели 1930. године потписао споразум Ватикана с Немачком. Након смрти Пија XИ Пачели је, 1939. године, изабран да предводи Римокатоличку цркву и постао папа Пије XII.
Две године касније састао са фашистичким председником Хрватске Антом Павелићем одговорним за убијање Јевреја. После тога 1942. није потписао осуду савезника због убијања Јевреја и није их директно поменуо у Божићној поруци, нити је у наредној години одговорио на протеривање римских Јевреја у концентрационе логоре у Пољској.
Године 1994. одбио је молбу главног рабина Палестине Јицака Халевија Херцога да помогне мађарским Јеврејима. После рата је наредио да се не враћају својим породицама јеврејска сирочад која су склоњена у манастире и крштена.
Бауер се нада да ће архиве Ватикана помоћи да се одговори на питања постављена у протеклим деценијама, укључујући и оно до које мере је папа Пије могао бити умешан у скривање Јевреја. Већина истраживача верује да нема разлога да је папа наредио некоме да не скрива Јевреје или да је изразио страх да ће бити кажњени ако то чине.
С друге стране могло би се испоставити да нема основе за тврдње његових бранитеља да је он јасно сугерисао потребу да се скривају и спасавају Јевреји.
Они који га подржавају тврде да је папино ћутање имало разлога, укључујући жељу да се спречи освета нациста за осуду прогона Јевреја, настојања да се провери могу ли се спасити Јевреји његовом личном дискретном интервенцијом и страха да би Гестапо могао да преузме контролу над Ватиканом.
Зато се верује да је папа препустио локалном свештенству да одговори на геноцид. Остало је међутим нејасно да ли је у случајевима када су они осуђивали прогон, као у Француској и Холандији, то било на основу наредби Пија или иницијатива свештенства.
Од посебног интереса за научнике је преписка између Ватикана ии папског нунција у Будимпешти Анђела Рота кога је Јад Вашем признао за праведника међу народима, што је част која се указује нејеврејима што су излагали смртној опасности да спасу Јевреје.
Та писма би могла показати до које мере се папа мешао у настојања нунција да спаси мађарске Јевреје и да ли је настојао да се спасе само оне који су прешли у хришћанство.
У јуну 1944, Пије је послао писмо лидеру Мађарске Миклошу Хортију тражећи да измени политику те земље према Јеврејима и у јулу је заустављен први талас депортација.
Историчар Серђо Ицак Минерби наводи да нема сумње да је папа протестовао и да је то уз протесте других допринело заустављању депортација.
Протести нунција због односа према Јеврејима наставили су се и октобру 1944. године и то је допринело спасавању 2.500 Јевреја. Међутим, папа није објавио ни једну јавну осуду депортације Јевреја у логоре смрти, сматра историчар Минерби. Закључак је да су те акције закасниле за стотине хиљада Јевреја који су већ били депортовани.