Информације које су процуреле у америчку штампу обелоданиле су један од понижавајућих дипломатских скандала између САД и њених европских савезника.
Агенција Блумберг, позивајући се на неколико дипломатских извора, извештава да је амерички потпредседник Мајкл Пенс покушао извести војну провокацију против Русије у Азовском мору, а америчка страна се надала да ће тај сукоб с непредвидивим последицама као „врућ кромпир“ убацити у руке њених немачких и француских партнера.
Суштина идеје: немачки и француски ратни бродови требало је да прођу испод Кримског моста, односно да понове акције бродова украјинске флоте. Наведени циљ акције био је „показати Русији да јој Запад неће дати приступ“ Азовском мору. Прави циљ је био да се створи озбиљан војни и дипломатски инцидент који би увелико отежао односе између Москва – Берлин и Москва – Париза, и из искуства сличне ситуације која укључује украјинске ратне бродове, очигледно је да би тај инцидент могао послужити да се убеде европски политичари да стопирају изградњу гасовода „Северни ток – 2“.
Управо са овим планом, који би потенцијално могао да доведе не само до дипломатских компликација, већ и до правих жртава, амерички потпредседник Мајкл Пенс дошао је на међународну конференцију о безбедности у Минхену.
Информисани дипломатски извори из Блумберга тврде да је постојао „притисак“ на руководство Немачке и Француске да их присили да испуне амерички план.
Вероватно за Мајкла Пенса (као за сваког високог америчког политичара који је уместо мајчиним млеком задојен попут армираног бетона чврстом идеологијом да су западноевропске земље америчке колоније које би требале бити захвалне Сједињеним Државама за њихово мудро контролисање), одбијање Ангеле Меркел да спроведе тај план било шокирајуће.
Извори Блоомберг инсистирају да немачка канцеларка не само да је одбацила план војне провокације коју је предложио амерички потпредседник, већ је изнела и крајње оригиналан и, у ствари, подругљиви разлог за одбијање:
Меркел је наводно изјавила да је председник Порошенко крив за све.
Меркел је наводно, према писање америчке штампе, рекла Пенсу да би пристала на акцију, али Петро Порошенко жели много више.
„Порошенко је рекао да то није довољно да би се решио његов проблем – он жели осигурати континуирано отварање пролаза“, извештава Бломберг.
Педесет нијанси кукњаве
Међутим, тешко је поверовати да би се председник Украјине могао усудити да укаже немачкој канцеларки да је таква озбиљна војна провокација „премала“ и да „неће решити проблем“.
Највјероватније, Меркел се једноставно осврнула на неадекватност (стварну или замишљену) жеље украјинског руководства само зато да би послала администрацији Трампа једноставну поруку:
„Украјина је ваш проблем, а Порошенкови лични проблеми су и ваши проблеми.“
Може се дати индиректан, али снажан аргумент у прилог оваквом тумачењу: Ангела Меркел је искористила свој говор на конференцији у Минхену да прогласи подршку за Северни ток – 2. То јасно указује да су проблеми (озбиљни проблеми!) Украјинског државног буџета више проблеми Вашингтона, а не Берлина.
У том контексту, став француске стране оставља још јачи утисак.
Ако верујете у изворе америчких медија, испоставља се да званични Париз није ни почео тражити изговоре за своју неспремност да учествује у поморским биткама на кримском мосту. Француски одговор је био груб и кратак:
Француске власти су „дошле до закључка да је ова идеја непотребна провокација“.
Провокавције у Керчанском пролазу:
Амерички ментори Кијева не одустају од тога да користе Керчки мореуз за своје потребе и успут провоцирају Русију. Али их страх од реакције Москве приморава да траже некога да то уради уместо њих
Да ли неуспех плана потпредседника Пенса значи да неће бити сличних покушаја у будућности? Нажалост не. Постоји неколико важних разлога за такву песимистичну прогнозу: прво, још увек постоји шанса да ће званични Вашингтон наћи неке болне тачке у Европској унији и извршити притисак на њу да присиле Европљане да учествују у таквој антируској операцији.
Друго, постоји опасност да званични Вашингтон заволи идеју провокација на Кримском мосту до те мере да ће америчка флота покушати да је организује сама, надајући се да се руско руководство неће усудити да се бави америчким бродовима на исти начин као што је то учињено са украјинским.
Очигледно је да је ова калкулација погрешна, али постоји ризик да ће Американци желети да тестирају Русију уколико је то могуће. Треба имати на уму да против Русије покушају да примене шему којом су Сједињене Државе много пута покушале да изазову Кину да реагује у контексту сукоба око такозваних спорних острва у Јужном кинеском мору.
Пре само три дана, ЦНН, је објавио саопштење Пацифичког ваздухопловства САД да је „амерички стратешки бомбардер Б-52 Стратофортрес летио у близини спорних острва у Јужном кинеском мору.“
Судећи по искуству наших кинеских партнера, треба се навићи на чињеницу да ће Американци организовати нове провокације или инциденте који се граниче с провокацијама.
А чињеница да Европљани не желе да учествују у таквим авантурама даје дозу опрезног оптимизма у погледу перспективе односа између Москве и Брисела. Јер ако Немци и Французи одбијају да буду жртвовани ради америчких интереса, то значи да још увек постоји шанса да се однос Русије и ЕУ побољша.
Аутор: Иван Данилов