Какве ће бити последице доношења платформе Приштине, да ли она „замрзава“ и дијалог и решење, те да ли Приштина за политику „узми или остави“ има подршку дела међународне заједнице – питања су која се намећу након што је Пришштина објавила платформу у 11 тачака, којом од Србије тражи нешто на шта она не може пристати.
Председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун сматра да циљ оваквог потеза Приштине није замрзавање конфликта, већ убрзано, једнострано наметање великоалбанског концепта.
„Наметање великоалбанског концепта је највећа опасност ове платформе“, каже Дрецун за Танјуг, уз објашњење да Приштина очигледно жели да онемогући постизање компромисног решења са Београдом, како би имала оправдање за проглашење уједињења Косова са Албанијом.
Додаје да Приштина жели да коначно доврши етничко чишћење српског народа са Космета и даље дестабилизује односе са Београдом, али и у региону.
Зато Дрецун каже да Београд мора да инсистира на наставку дијалога тако што ће тражити од међународне заједнице да натера Приштину да повуче таксе, али и платформу, коју Срби апсолутно не прихватају.
„Не желимо да нас Приштина доводи у ситуацију као у Рамбујеу пред бомбардовање, када је Медлин Олбрајт дошла са папиром и условила нас – “узмите или оставите“, а онда је одговорност пребачена на Србију да би била бомбардована. Приштина покушава да одигра исту игру да би се пребацила одговорност на Београд“, каже Дрецун.
Он каже и да је доста обмањивања и опомена да Приштина укине таксе и истиче да су и Немци, Американци, ЕУ и НАТО довољно снажни да натерају „једног злочинца, криминалца попут Рамуша Харадинаја“ да повуче таксе.
„Могу да прекомпонују политичку сцену, могу да ураде шта хоће… „, рекао је Дрецун.
Душан Пророковић са Института за међународну политику и привреду, међутим сматра да све што ради Приштина у последње време, пре свега платформа о дијалогу, личи на замрзнути конфликт и да ће доћи до трајног прекида преговора.
За њега платформа Приштине, која се темељи на Уставу тзв. Косова, није изненађење, али наглашава да је за Београд оно што предвиђа платформа – немогућа ствар.
„Да је могуће, нешто слично бисмо потписали претходних 10 година“, рекао је Пророковић за Танјуг.
„Гледано на прву лопту, ово све личи на замрзнути конфликт, да ће доћи до трајног прекида преговора и да ћемо у неком новом оквиру морати да решавамо неке кризне ситуације. Али, не мора то да значи. А, Београд треба да понуди своју платформу и како види решавање овог питања“, рекао је он.
Истиче да се косовско питање не тиче само српско-албанског дијалога, већ да постоји богато и комплексно историјско, правно и политичко наслеђе, те да се не може из целог тог корпуса извадити један документ, као што то Албанци раде са Ахтисаријевим планом, њиме „махати“ и тражити коначно решење.
Он зато указује да је потребно сагледати све оно што се одигравало од 1998. године и онда тражити сложено решење које ће бити у складу и са албанским интересима и са Уставом Србије и са Резолуцијом СБ УН 1244, као темељем тражења будућег оквира.
Његов предлог је да се све то сагледа, и затим понуди нека конкретна, оригинална платформа, и онда видети како ће на њу реаговати Албанци и међународна заједница.
„Имамо Устав Србије, који дозвољава самоуправу аутономној покрајини Косово и Метохија, имамо Резолуцију 1244, као и фактичко стање да је самоуправа Косово примљена у неке међународне организације. Све то треба узети у обзир и онда изнедрити одређени предлог“, каже Пророковић.
Он напомиње да је велики политички притисак на руководство Србије, али је убеђен да ће тај притисак јењавати, јер следе избори за Европски парламент, а и унутарстраначки избори за кандидате на председничким изборима у САД, током којих ће се политичка елита више бавити унутрашњим, а не спољнополитичким питањима.
Тако ће, верује Пророковић, Београд имати маневарског простора до краја 2020. године да тражи решење и да за своје ставове придобије неке савезнике у међународној заједници. Он, међутим, сматра да Приштина иде три корака испред Београда, на темељу постигнутог ширег друштвеног и политичког консензуса.