У преговорима о иступању Велике Британије из ЕУ као једно од најспорнијих питања се издвојио такозвани „бекстоп“, механизам предвиђен да обезбеди да граница између Ирске, чланице ЕУ, и британске Северне Ирске остане отворена независно од тога да ли ће Лондон и Брисел постићи споразум о уређеном изласку и будућим односима.
Иако обе стране тврде да не желе ни активирање „бекстопа“ ни успостављање тврде границе у Ирској, ЕУ је инсистирала на некој врсти осигурања отворене границе. Исто жели и ирска влада, будући да је отворена граница један од кључних делова мировног споразума из 1998. којим су окончани сукоби у Северној Ирској, преноси Бета.
О чему се заправо ради?
„Бекстоп“ је инструмент којим се дефинишу услови под којима ће ирска граница остати отворена чак и у случају да Велика Британија и ЕУ не постигну свеобухватни трговински споразум.
Дакле, ако после истека транзиционог периода после Брегзита, 2020. године, не буде трговинског споразума Лондона и Брисела „бекстоп“ ће аутоматски ступити на снагу до проналажења алтернативног решења.
Према одредбама о „бекстопу“, Велика Британија би ушла у привремену царинску унију с ЕУ, што би значило да између Ирске и Северне Ирске не би било царинских прегледа.
Такође, Северна Ирска би остала везана правилима јединственог тржишта, па би тако биле избегнуте и друге провере робе која прелази границу.
Такав статус Северне Ирске је тачка где за британску страну настаје проблем. Наиме, док би Северна Ирска фактички била део јединственог тржишта, остатак Велике Британије не би то био, па би се морале увести провере за робу која прелази из Северне Ирске у остатак Велике Британије.
Почетни захтев ЕУ је био да се „бекстоп“ односи само на Северну Ирску. Британска влада је то, међутим, одбила наводећи да не може прихватити да Северна Ирска има другачије царинске прописе од остатка земље.
Британски критичари „бекстопа“ као главне спорне тачке наводе то да Велика Британија не би могла једнострано да иступи из тог механизма, да је „бекстоп“ описан као „временски неограничен“, односно да ће се примењивати све док „делимично или у целости“ не буде замењен другим споразумом.
То, према присталицама Брегзита, значи да би ЕУ могла бесконачно дуго да држи Велику Британију у царинској унији и спречи је да склапа сопствене трговинске споразуме.
Последња спорна тачка су регулаторне провере унутар Северне Ирске и остатка Велике Британије, што је посебан проблем за северноирске унионисте који подржавају владу премијерке Терезе Меј и ту одредбу виде као први корак ка распаду Велике Британије.
Када је реч о тим проверама, ЕУ је навела да би највећи део био спровођен у фабрикама и на фармама, а не на граници.
Британски посланици су у јануару огромном већином гласова одбацили предложени текст споразума о уређеном разлазу, а многи су након тога од премијерке затражили да испреговара измене одредаба о „бекстопу“.
https://twitter.com/SputnikInt/status/1105534428690960385
Тереза Меј је синоћ, уочи гласања које ће бити одржано данас поподне, успела да од председника Европске комисије Жан-Клода Јункера и европског преговарача Мишела Барнијеа добије минималне концесије око „бекстопа“, као што је инструмент за покретање спора против ЕУ уколико Брисел покуша да неограничено задржи Велику Британију у царинској унији и изражена обавеза да се до децембра 2020. пронађе алтернативно решење.
Споразум ће и поред тога имати велике тешкоће да буде усвојен, јер су се против њега изразили утицајни конзервативни посланици и опозициони лабуристи, а британски државни тужилац је изнео став да измене само смањују ризик од временски неограничене царинске уније а не елиминишу је.
Британска влада тврди да је немогуће направити споразум о разлазу без „бекстопа“ јер ЕУ захтева да та одредба постоји, преноси Бета.
https://twitter.com/SputnikInt/status/1105550977162248192