Без обзира на тематику, филм “Балканска међа” шаље снажну антиратну поруку, поруку мира и помирења. Ово је прича о љубави, савести, жртви и подвигу. Рат је у њему приказан брутално, без улепшавања, и то је важно. Опет, с друге стране, нисмо дуго имали овакав филм. Мада је рат приказан на један суров начин, визуелно је јако убедљив и привлачан – овако, за “Новости”, Милош Биковић најављује свој нови филм “Балканска међа”, у режији Андреја Волгина, који ће бити премијерно приказан 19. марта у београдском Сава центру.
Филм је инспирисан истинитим догађајима из времена НАТО бомбардовања Србије, када је батаљон руских падобранаца заузео аеродром Слатина у Приштини, не дозвољавајући да падне у непријатељске руке. Спектакл “Балканска међа” је снимљен у српско-руској продукцији, а Биковић се, осим као глумац, са својом кућом “Архангел студиос” потписује и као продуцент ове амбициозне филмске приче.
Српско-руска екипа поклонила се у четвртак вече на великој светској премијери у Москви, а Биковић, за “Новости”, објашњава колико је ова прича драгоцена и за нас и за Русе.
Она је важна онолико колико нам је и историја важна. Филм има могућност и занимљиву особину да историју о којој прича претвори у искуство једног народа и друштва, а да то искуство касније, евентуално, постане нека врста мудрости и зрелости. Зато је сваки тренутак у историји важан и вредан приче.
* Која граница/међа се крије у наслову филма?
Балканска међа је граница коју човек има у себи. Она се налази унутра, можда је то граница савести или можда бола. Али, то није само територијална граница. Балкан је место које је означило крај 20. века, тако што су границе исписане у крвавим сукобима. То је место где су људи претрпели трауме и прешли разне „границе“.
* Да ли је ваш јунак Вук на страни добра или зла, или је те поделе у ратним околностима много теже исцртати?
Добро и зло се у рату другачије мере него у миру. Убити човека у рату се не сматра злочином, али и у рату, који је сам по себи злочин, постоје одређене границе. Мој Вук је човек који губи себе, има сукоб са собом, код њега велики бол доводи до деформације личности.
* Верујете ли у заједничку будућност Срба и Албанаца?
Мислим да увек постоји заједничка будућност. Сваки народ може са сваким да нађе заједнички језик. Јер, ако тога нема, онда смо осуђени на вечне ратове. То је алтернатива која је веома мрачна. На томе само мора да се ради, да се ради дуго, ако треба и стотинама година. Мислим да ће се помирење и код нас десити, и то, пре свега, кроз културу.
* Управо та културна сарадња, чини се, последњих година руши те “балканске међе”?
Култура је весник неких добрих промена, можда култура и јесте оно што слободна друштва раде. Слободно друштво је друштво културе, а не друштво превирања. Културна размена значи да два народа слободно сарађују и обогаћују се. Томе треба тежити.
* Већ годинама је Русија ваш други дом. Колико се разликујемо од наше словенске браће и у чему?
Разлика је у томе што је Русија највећа земља на свету, а постоје и неке мање разлике у менталитету. Али, у најважнијем смо исти – неорганизовани смо, волимо живот и имамо ту непосредност у контакту са другима.
* Хоћете ли и убудуће радити на два фронта, као глумац и продуцент?
Наставићу да радим оба посла и у Србији и Русији, а можда и на међународном нивоу. Јер, као продуцент можете да бирате теме, а као глумац можете само да их чекате. Па и када дође неки пројекат питање је да ли тамо има улога за вас и да ли вам се свиђа она коју вам понуде.
МИ СМО ЗЕМЉА НИКОЛЕ ТЕСЛЕ
Као свој следећи велики пројекат (глумачки и продуцентски) Милош Биковић је пре неколико месеци најавио филм о великом српском научнику Николи Тесли.
Не знамо довољно о Тесли јер је његов живот обавијен мистеријама и фантастиком, зато и јесте погодна личност за сценарио, односно, за филм. Дај боже да се наша идеја оствари! Тесла је један од највећих доприноса које је Србија дала свету. Мислим да цео свет треба да зна да смо ми земља Николе Тесле, а не земља ратова и “сивих складишта”, како нас представљају последњих година.
КУСТУРИЦА – СПЕЦИЈАЛНИ ГОСТ
Већина филмских сцена у “Балканској међи” снимана је на аутентичним локацијама у Србији, са руско-српском глумачком екипом, предвођеном Биковићем.
У филму, који у наше и руске биоскопе стиже истог дана, 21. марта, играју још – Милена Радуловић, Миодраг Радоњић, Александар Радојичић, Александар Срећковић Кубура, Срђан Тодоровић, а као специјални гост појављује се и Емир Кустурица.
Са руске стране, главне улоге тумаче Гоша Куценко и Антон Пампушни.
Ана Попадић
http://www.novosti.rs/