Афера“државни удар“ у Црној Гори, после свих карактеристика трагикомедије без обзира на повремену ноту озбиљности коју су јој давали спин-мајстори и „аналитичари“ из окружења, спала је на ниво гротеске.
Посебно после телевизијских и кафанских сведочења Саше Синђелића, коме ни главни специјални тужилац Миливоје Катнић „није знао“ да потрефи име у споразуму о давању статуса сведока сарадника.
Вероватно, покушавајући да и на тај начин завара трагове пред правосуђем Хрватске, које је немо посматрало да правоснажно осуђени на 21 годину затвора због убиства њиховог држављанина, мирно сведочи и подупире оптужницу против лидера опозиционог Демократског фронта.
Нашли су се у њој и бивши командант српске Жандармерије Братислав Дикић и „терористи“, попут неколико занатлија из Србије и оболеле пензионерке Бранке Милић, која је спас од понижавања и фотографисања интимних делова тела у згради суда у Подгорици потражила у Амбасади Србије.
Видео-сведочење Синђелића о тортури у Црној Гори и присиљавању да сведочи против Срба и Руса окупљених на заједничком послу хапшења и чак убиства тадашњег премијера Мила Ђукановића пред Скупштином, где се он није ни појавио у изборној ноћи, било је упориште оптужнице Катнића, коме се одједном не свиђа наступ свог пулена који је, очигледно по инструкцијама, пред судом осим оптужби и исмевао оптужене и утамничене Србе.
Синђина промена става можда је један од разлога Катнићеве изјаве о „помамљеном народу“, који је уместо тражења оставки црногорске врхушке, али и његове, као и владавине права у држави, послао на сађење лука „јер долази мрчна година“.
После Синђиних наступа, очигледно је да би од лука неко могао и да пусти сузу…
Аутор: Милутин Секуловић
http://www.novosti.rs