Разговора с представницима међународне заједнице о томе шта би Србија желела као коначан исход у преговорима с Приштином никада није било, каже у разговору за „Политику” министар спољних послова Ивица Дачић, одговарајући на питање да ли је некада у разговорима с утицајним званичницима западних држава покренуто питање српске позиције.
„Није се дошло до тих тема. Кад год се отварала нека могућност за полазак ка компромису, увек су се десили неки инциденти. Нису то само сумње, постоје и тврдње да неке европске земље не желе да се ово брзо заврши”, наглашава Ивица Дачић.
Ви сте ових дана рекли да Велика Британија и Немачка нису за поделу. Је ли вам то рекао и Ричард Мур, политички директор Форин офиса, када је био пре неколико дана у Београду?
Па да, али они се правдају да не подржавају Харадинаја, они су против такса. Имате и немачку позицију где они кажу да нису за то да се укину таксе и покрене дијалог пре европских избора. Што би неко из Вашингтона добио Нобелову награду кад може из Берлина? Говорим симболично. Овде се води геополитичка борба, али не више с Москвом него између западних партнера. Реч је о вишеслојној политичкој географији која се око нас преплиће.
Дакле, ништа до краја ове године?
То спада већ у домен политичке научне фантастике.
Која је процедура после постизања договора?
Ако се направи неки договор он би морао да дође на седницу Савета безбедности, да доживи верификацију и да се на основу тога евентуално донесу одлуке. Наравно, и одговарајуће резолуције.
Дакле, нова резолуција УН се доноси на основу правно обавезујућег споразума?
Не мора да значи. Нова резолуција би у ствари требало да садржи оно што смо се договорили.
Па то је тај правно обавезујући споразум?
Питање је шта они под њим подразумевају.
Кад се донесе нова резолуција Косово постаје чланица УН?
То зависи од договора, ако уопште буде било каквог договора. То сад нико не може да каже шта ће ту бити јер смо веома далеко од договора. И ако коначно решење иде и пред СБ УН то не значи да се мења формат досадашњих разговора.
Зар тај процес може да се заврши, а да Косово не буде чланица УН?
Што се нас тиче, може. Ништа сада о томе не треба сепаратно говорити када не знамо перспективу тога. На крају мора да се донесе одговарајући правни оквир свега онога што се договоримо. Као што је, на крају крајева, и бомбардовање Србије завршено Резолуцијом 1244, а та резолуција је у ствари у себи садржали план Ахтисари–Черномирдин.
Сад више нема дилеме да морају око решења да се сложе све сталне чланице Савета безбедности?
Тако је. А оне су до сада, бар што се тиче Русије и Кине, имале став да ће подржати све оно што Србија сматра да је у реду.
Препрека за наставак дијалога су таксе. Шта ако сутра буду укинуте, да ли је платформа Приштине препрека за наставак дијалога или није?
Ми смо сада дошли у ситуацију да они свакога дана покушавају да мењају политичку реалност, односно позицију с које преговарају. Томе су служиле и таксе, томе служи ова платформа, томе служи и формирање војске, само да се не би бавили тиме када ће да се формира Заједница српских општина. Србија је добро поступила што је отклонила од себе нападе да нешто опструира. Јасно је да таксе морају да буду укинуте да би се наставио дијалог. Међутим, сама чињеница да су донели ову платформу ставља нас у једну нову политичку позицију – да они неће било какав компромис. У ствари, хоће дијалог који би био монолог, односно ултиматум да ми морамо да прихватимо све оно што су они ту ставили.
Нама платформа не би била сметња ако укину таксе?
Платформа нас уопште не интересује. То што су они себи поставили као циљ нема никакве везе с дијалогом. Не можеш да се сетиш платформе усред бриселског процеса, када си већ имао разне договоре.
Ви сте ових дана поменули и платформу Србије коју је својевремено предложио Томислав Николић?
Ми смо њу усвојили у Скупштини. Она је на неки начин и даље актуелна. Ми немамо потребу да доносимо платформу јер знамо шта хоћемо, шта је уставноправно дефинисано. Друго, није ово тема од јуче, ми већ 20–30 година предлажемо Албанцима разне врсте аутономије. Овде је проблем што они не желе разговоре и аутономију, они желе сепаратизам.
Да ли у овој фази можемо да говоримо о неким црвеним линијама Србије?
Ми имамо две потпуно супротстављене позиције – једна је да је Косово аутономија у оквиру Србије, друга је да је Косово независна држава у границама које су они сами себи представили као међудржавне, а то су у ствари границе између покрајине и централне Србије. И једна и друга позиција је за ону другу страну неприхватљива. До компромиса је тешко доћи на основу те две позиције. Зашто су Американци искорачили из своје позиције? Зато што су схватили да Србија неће никада да прихвати независно Косово с тим једностраним актима, без неког компромиса. А којим компромисом? Никада они нису рекли ово је најбоље решење. Они и сами кажу дајте да видимо шта су предлози.
Како коментаришете критике да је и Заједница српских општина по уставу и законима Косова?
Приштина је ишла на уставни суд, оспоравајући бриселски споразум баш што се тиче ЗСО. Ми никада нисмо с њима разговарали с аспекта да нешто ускладимо с њиховим законима и уставом. Постоје многе ствари које ће морати да се решавају на начин међусобног договора. Остало је да се напише статут ЗСО. То је био део договора да се конкретизује шта су овлашћења, чиме треба да се бави ЗСО и то је Приштина опструирала. Они не желе никакву аутономију Срба, не желе Републику Српску.
Они то доживљавају као РС, а има и оних који то схватају као општинска овлашћења?
Истина је негде на средини. Она сигурно нема та овлашћења као што има РС, односно не би имала, али би била иницијални облик српског организовања на Косову. Ми никада нисмо имали било какве српске облике организовања на Косову, имали смо општине, па смо постављали руководиоце. Овде је реч о успостављању неке врсте српске власти на Косову. И зато је то један пионирски подухват. Немаш узор како то треба да изгледа. То је као грађење нове власти, јер такав облик није постојао. На неки начин то ће бити српска влада. Они се толико опиру зато што мисле да је то део неког растакања Косова. Али, долазимо у једну необичну ситуацију. Ми сада преговарамо, исцрпљујемо се у међусобним прегањањима око тога, а то можда неће никада ни бити спроведено. На пример, зашто бисмо разговарали о ЗСО у северној Митровици, можда се постигне неки договор да северна Митровица буде део Србије.
Данас је 17. март и годишњица погрома Срба на КиМ. Често се може чути да се не искључују нове насилне акције Приштине. Ви сте рекли да то Србија неће дозволити. Да ли ми можемо то да спречимо?
Резолуцијом 1244 безбедност је поверена међународним снагама. Уколико заиста дође до догађаја који би личили на 17. март, који би значили напад на Србе на КиМ, и ако не дође до интервенције Кфора, што је њихова обавеза, Србија је јасно упозорила да ће морати да заштити свој народ. Највећи је проблем што у овом периоду политичког безумља у Приштини некоме може да падне напамет да би можда то био повољан тренутак да се деси нешто као „Олуја”. Суштина је да се отерају Срби и многи мисле да би тиме решили питање Косова. Неће Србе отерати разграничење, него могућност да се овај процес што више продужава и ова агонија с Приштином где ми преговарамо о нечему што нема шансе да они прихвате, нити ми да прихватимo.
Политика