Немачки бизнис у Русији напредује чак и у условима санкција, што показују рекордна улагања и скоро 20-процентни раст билатералне трговине, утврђено је на фебруарској конференцији у Берлину.
Улагања немачких компанија у Русији повећала су се прошле године за 26 одсто, до 2,4 милијарде долара, што је апсолутни рекорд. Обим међусобне трговине повећао се за 19 одсто, чиме је достигао 59,6 милијарди долара. То указује да санкције нису у стању да зауставе јачање економских односа између две земље, ако је пословна заједница обеју страна заинтересована за то, изјављено је на конференцији у Берлину, на којој су присуствовали министар економског развоја Максим Орешкин, његов немачки колега Петер Алтмајер и представници 450 немачких компанија.
Том приликом Орешкин је указао на посебну улогу немачких предузетника у модернизацији домаће економије и позвао их је да активније послују на руском тржишту.
„Немачке компаније у Русији очекује поштен однос са поузданим условима и у то не треба да сумњају“, рекао је Орешкин.
Министар је нагласио да у Русији тренутно послује око 4.700 немачких компанија, у којима је отворено скоро 270.000 радних места.
Најуспешније од њих одавно су схватиле да најпрофитабилнија пословна стратегија није само испорука робе преко границе него и улагање у локализацију производње унутар Русије.
Прошле године је објављено је да концерн БМВ намерава да изгради фабрику на територији индустријског парка „Храброво“ у Калињинградској области. Инвестиције се процењују на неколико стотина милиона евра.
Избор Немаца је јасан. „Храброво“ спада у посебну економску зону, што значи да су првих неколико година инвеститори ослобођени пореза на добит, имовину и земљу.
Гувернер Калињинградске области Антон Алиханов је уверен да ће нова фабрика повећати извозни потенцијал региона јер ће се део произведених аутомобила испоручивати у земље Евроазијског економског савеза.
Конкурент концерна БМВ, компанија „Мерцедес“, још је у јуну 2017. године покренула изградњу сопственог предузећа у московском индустријском парку „Јесипово“, и том приликом је уложила у пројекат 300 милиона евра. Након свечаног отварања почетком априла фабрика ће запослити више од хиљаду становника из московске области.
Такође су активне и енергетске компаније за које се рачуна да ће учествовати у програму модернизације термоелектрана са улагањем од 1,9 билиона рубаља (око 26 милијарди евра).
Конкретно, из компаније „Сименс“ недавно су изјавили да је ниво локализације производње гасних турбина СГТ 5-2000E премашио 60 одсто. Истовремено, из компаније тврде да, ако се настави потражња за турбинама у наредних 10-15 година, компанија је спремна да инвестира у локализацију 100 одсто.
Русија успева не само да сачува него и да повећа суфицит спољнотрговинског биланса са Немачком, наглашава Федерална царинска служба Русије.
Прошле године је ова бројка достигла 8,6 милијарди долара захваљујући томе што је немачки увоз из Русије порастао за 32,5 одсто, а извоз за само 5,3 одсто. Према подацима Федералне царинске службе, главни део руског увоза из Немачке чине различите машине, опрема и апарати, укључујући и оне за потребе нуклеарне енергије. Немци су прошле године у Русију увезли робу у вредности од 8,7 милијарди долара.
На другом месту су аутомобили и ауто-делови, затим фармацеутски производи, пластика, прецизни инструменти — медицински, хируршки апарати и мерни инструменти.
Извоз из Русије у Немачку, као и раније, заснива се на енергентима. Највећи део (85 одсто) чини извоз минералних горива, нафте и производа за дестилацију и то у вредности од 29 милијарди долара. Затим следи извоз бакра и производа од племенитих метала (828 милиона), потом црни метали, племенити метали и камење (568 милиона), дрво и дрвени угаљ (326 милиона долара).
Треба истаћи да је у односу на прошлу годину удео нафтних деривата у структури испоруке из Русије у Немачку остао на истом нивоу. Дакле, за пораст извоза за 32,5 одсто није заслужно само гориво него и сва остала добра Русије.
Спутњик