Прво је дошао у Грузију, затим у Украјину, а следећа мета руског председника Владимира Путина вероватно неће бити бивша совјетска, већ европска земља која није чланица НАТО савеза, попут Шведске или Финске, сматра бивши грузијски председник Михаил Сакашвили.
Недавно су се појавили извештаји да ће нова политика Кремља захтевати да сви међународни бродови дају обавештење Русији 45 дана пре него што уђу у Северну морску руту, која повезује океане Атлантик и Пацифик преко арктичких вода северно од Сибира, наводи Сакашвили у ауторском тексту за Форин полиси.
Сакашвили додаје да ће свако пловило на тој рути, где је Русија уложила велика средства у софистицирану војну инфраструктуру, такође морати да има руског поморског пилота на броду.
„Бродови за које се утврди да крше та ограничења могу бити присилно заустављени, задржани или, у одређеним екстремним околностима, елиминисани“, наводи Сакашвили.
Бивши грузијски председник је изјавио да је најновија претња Кремља у великој мери остала непримећена.
Руски званичници оправдавају нова поморска ограничења познатим објашњењем, тврдећи како „активније поморске операције у Арктику различитих страних земаља захтевају такав одговор“, наводи Сакашвили.
Како додаје, реч је о истој тактици коју је Путин годинама користио да би оправдао свој војни авантуризам.
„Од Грузије 2008. године, до Украјине 2014. и Сирије 2015. године, Путин је увек оптуживао Запад за руску агресију, а медији који су у служби власти додатно појачавају ту поруку говором о русофобији“, пише у тексту Сакашвилија.
Шта Путин има од тога?
Кршећи међународне норме, постао је глобални изопштеник. Америчке и европске санкције нанеле су озбиљне ударце руској економији, па се поставља питање зашто би Путин платио тако невероватну високу цену да би узео још неке делове територија, наводи Сакашвили.
Сакашвили тврди да они који покушавају да одговоре на то питање не погађају поенту.
„Наиме, у случају Крима, источне Украјине, Јужне Осетије или других места која су за Путина делови руског дворишта, територијални добитак никада није био сам по себи циљ. Путинов циљ је данас исти као и када је напао Грузију 2008. године, а то је да појача притисак на полугама моћи у Русији“, сматра Сакашвили.
Према Сакашвилијевим речима Путин је предвидљив и логичан.
„Нападом на слабијег суседа добија на јефтинији и бржи начин боље оцене него што би добио побољшањем руског система здравствене неге. Није случајност да је подршка Путину достигла врхунац 2015. године након припајања Крима. Касније те године, у тренутку док се руска економија урушавала, интервенција у Сирији послужила је за јачање патриотизма“, оцењује бивши председник Грузије.
Засигурно су ти Путинови потези наишли на оштру критику из Вашингтона и Брисела, али осуда ван Русије само повећава његову популарност унутар земље, а стадардни европски и амерички дипломатски изрази „дубоке забринутости“ звуче као обични клишеи, додаје Сакашвили.
Међутим, статус кво се не може одржати, пише Сакашвили.
Нова криза на видику
„Ако смо нешто научили из протекле две деценије, оправдано је закључити да је нова криза на видику. Према анкети коју је 7. марта спровео Руски центар за истраживање јавног мњења, поверење руских гласача у Путина пало је на 32 одсто, што је најнижи ниво од 2006. године“, додаје се у тексту.
Сакашвили тврди да уопште није упитно да ли ће Путин напасти, већ је само питање где ће то бити.
Бивши председник Грузије, ипак, не очекује да ће руски тенкови ући у Хелсинки или Стокхолм без икакве реакције и отпора.
Сакашвили пише да би, међутим, за Москву било релативно лако да уграби територију на удаљеној арктичкој енклави или на малом острву, попут шведског Готланда, с обзиром на стратешке могућности које је Русија изградила на свом северном боку.
Уосталом, ко би ишао у рат због замрзнутог балтичког острва или дела финске тундре, пита се Сакашвили?
„НАТО не би, али Путин би јер су му улози већи“, закључује бивши председник Грузије.