Бриселски портал Политико пише да је „Трамп-Меркел доктрина загарантоване узајамне омразе“ угрозила не само односе САД и Немачке, већ да је у последње време нарасли сукоб „око за око, зуб за зуб“ довео у питање стабилност атлантског савезништва.
На питање Бете да ли овај политичко-идеолошки, економски и безбедносни сукоб Вашингтона и Берлина има и геополитичке последице по Балкан, дипломате у ЕУ узвраћају да је „нужан опрез“.
На опаску да званични Београд види разлаз између САД и Немачке и око решавања косовског проблема, извори у Бриселу кажу да је „јасно да Вашингтон што пре жели нагодбу Београда и Приштине, док неке престонице у ЕУ имају другачији приступ и, мада желе решење, за њих је спорно шта би биле последице ‘разграничења’“.
Европске дипломате су указале да је висока представница ЕУ Федерика Могерини ових дана јасно предочила у Савету безбедности УН да у Унији преовладава став да се у решавање косовског „гордијевог чвора“ морају укључити и други светски чиниоци.
Јер, коначну реч мора дати СБ УН, дакле питају се и САД и Русија, што је потврдио и утицајни немачки посланик у ЕП Дејвид Мекалистер.
На питање постоји ли неслагање између става Вашингтона да што пре треба кренути ка решењу које ће кроз преговоре понудити Београд и Приштина, и мишљења Берлина, а делом и Лондона, да то захтева још припрема, европски дипломатски извори кажу да разлике постоје.
Замољени да оцене да ли то значи да Берлин и Лондон, а можда и још неке чланице ЕУ, не желе „паx америцана“ за Косово, јер би то био и пораз политике ЕУ и њеног посредовања у преговорима Београд-Приштина за последњих готово шест година, званичници у Бриселу узвраћају да је објективно било и да је и даље изузетно тешко приволети обе стране на нагодбу око одрживог решења.
Али додају да је јасно да разлике између САД и неких престоница ЕУ постоје, иако нема противљења да Американци, као и до сада, буду укључени у дијалог Београд-Приштина.
Уосталом, примећују ови извори, и Француска, стална чланица СБ УН, недавно је ставила до знања да за разлику од неких партнера у ЕУ прихвата договор Београд-Приштина, укључујући „разграничење“, ако то не би угрозило стабилност региона, а пре свега Босне и Херцеговине.
Решавање косовског проблема уплетено је у свеукупни велики проблем односа администрације америчког председника Доналда Трампа и европских савезника, а не само немачки, већ и други аналитичари и медији у ЕУ дошли су до закључка да су једноставно престали да постоје односи САД и Западне Европе какви су успостављени после Другог светског рата.
У анализи из Берлина Политико указује да се „у немачкој политичкој елити уврежило уверење да САД више нису поуздан партнер“ и наводи мишљење угледног немачког аналитичара за безбедносна питања Максимилијана Терхалеа да је то „права катастрофа за савезништво с две стране Атлантика“.
„Ми морамо прихватити да САД више нису постојан партнер на Западу као некад“, ставио је до знања и један од најутицајнијих првака владајуће немачке Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Фридрих Мерц, који је био и један од два главна кандидата да наследи Ангелу Меркел на кормилу ЦДУ, а на челу је моћне Атлантик-Брике групе, бастиона немачког бизниса и политичке елите.
Иако Американци не смањују своје војно-безбедносно присуство у Европи, чак су и надомак споразума с Варшавом о размештању америчких трупа у Пољској, администрација у Вашингтону сматра да је „Немачка најслабија карика у трансатланском ланцу“, стоји у извештају Политика из Берлина.
Уз опаску да Трампова администрација прети да ће прекинути размену обавештајних података ако Немачка допусти да кинески Хуавеи продаје своју 5Г интернет технологију немачким фирмама.
Насупрот великим политичким трзавицама, САД су и даље главно тржишне за извоз немачких производа и немачке компаније су, и после доласка Трампа на власт, наставиле да снажно улажу у америчку привреду и поздравиле су Трампове мере за укидање сметњи бизнису.
Како преносе и неки други медији у ЕУ, високи немачки званичници не крију да „према Трампу влада велика одбојност у круговима око канцеларке Меркел, која са шефом Беле куће није била у контакту још од састанка Г20 у децембру“.
Политико наводи да „посматрачи с обе стране Атлантика сумњају да се америчко-немачки односи могу поправити пре него што дође до промене вођства на челу обе земље“.