Отварање тајних ватиканских архива донеће одговор какве су биле реакције папе Пија Дванаестог када је добио информације о догађајима у НДХ и злочинима усташа, као и да ли је и на који начин упозоравао Алојзија Степинца на последице које могу да следе и за Цркву.
Ово за „Новости“ каже високи свештеник из ватиканске хијерархије, коментаришући најаву папе Фрање да ће тајни ватикански архиви бити отворени 2020.
Тајни документи, уколико заиста сви буду доступни, могла би, сматрају историчари, трајно с дневног реда да скину и питање проглашења надбискупа Степинца светим.
Да је слика о Степинцу светла, ми бисмо већ одавно имали увид у те архиве – уверен је историчар Милан Кољанин. – Тешко је рећи да ли би отварање архива трајно угрозило процес беатифиације Степинца. Али би увид у документе дао комплетнију и уверљивију слику о томе шта је радио и шта није радио за време НДХ.
Кољанин подсећа да је седамдесетих година прошлог века направљен избор докумената који се односе на Други светски рат. Објављено је 11 томова, а два су се односила на нас.
Ту нема депеша које су из Загреба стизале у Ватикан. Али, има неких одговора на те депеше које је Ватикан слао Загребу, а који су начелне природе и из њих се није много шта могло сазнати – каже Кољанин.
Да би отварање архива могло бити важно за одлуку о проглашењу Степинца светим не спори ни саговорник „Новости“ из Ватикана који је добро упознат и са „случајем Степинац“, а пре свега са тим да ли би некадашњи загребачки кардинал могао бити проглашен светим у понтификату садашњег папе или не.
Треба причекати да се отворе архиви – истиче он. – Познато је да је папа рекао да се Црква не боји истине, а тек ћемо да видимо колико ћемо од те истине да сазнамо када архиви буду доступни историчарима и јавности.
И у Ватикану су свесни да је до сада познато јако мало о преписци која је вођена на почетку Другог светског рата између Каптола и Ватикана, а она би могла да открије многе тајне.
Док архиви не буду отворени, ни ја ни било ко други не можемо да говоримо шта они крију, али оно што се сигурно може рећи јесте да ватикански архиви поседују преписку која је вођена у то време између Степинца и врха цркве у Ватикану – тврди наш саговорник.
О томе да ли је реч о спектакуларним открићима која би могла да баце сасвим другу слику и на историјске догађаје из тог времена, извор „Новости“ не жели да спекулише, али каже да је Ватикан сигурно знао све што се догађало у НДХ за време Павелићевог крвавог режима.
Документација може да расветли како је Ватикан реаговао на вести из Загреба и Хрватске о злочинима који су тада почињени, а из тога ће бити и јаснија слика о понашању кардинала Степинца – наводи он.
Истакнути хрватски историчар Хрвоје Класић каже да је кардинал Ежен Тисеран обавештавао Ватикан о усташким злочинима и умешаности неких хрватских свештеника који су подржавали крвави усташки режим.
Писао је папи и о покрштавању Срба које су проводили фрањевци у Херцеговини и свештеници у Книну, а Класић каже да ће бити веома занимљиво видети какве је одговоре добијао из Ватикана.
Биће веома важно видети и шта је Степинац писао папи и да ли га је детаљно обавештавао шта се догађа у НДХ. Архиви можда крију документе који би расветлили његову улогу у то време, па би дали и одговор да ли је био критичан према Павелићевом режиму. Али важно ће бити видети и како се Ватикан понео и какво је било мишљење папе о свему што се догађало у Хрватској – наглашава Класић.
Исто тако, архиви можда крију и одговор да ли је Степинчево писмо у којем је оштро осудио покрштавање православних верника, које је представљено и на његовом суђењу после рата, аутентично или не.
Упућени тврде да ће се у архивима вероватно наћи и Степинчеве депеше потпуно супротног карактера – у којима оправдава покрштавање.
Наш саговорник из Ватикана каже да је жеља папе Фрање да се дође до пуне истине из времена Другог светског рата, а то онда значи да није искључено да до јавности дођу и документи који неће цркву приказати у најбољем светлу. Он закључује:
То је једини начин да се затвори књига из Другог светског рата и сазна улога Ватикана у том времену.
ПАВЕЛИЋ У СВЕШТЕНИЧКОЈ УНИФОРМИ
ЗА историчара Класића отварање архива могло би донети и одговор на велику енигму о улози Католичке цркве у бекству Анте Павелића, који је побегао у Рим обучен у свештеника.
Зна се да је Крунослав Драгановић био главни организатор бекства усташа, али архиви би могли дати и одговор како је Павелић могао да се скрива на различитим локацијама у власништву Ватикана.
БЕАТИФИКАЦИЈА ПАПЕ ПИЈА ЗАМРЗНУТА
Папа Бенедикт отворио је 2009. године могућност да папа Пије Дванаести постане светац.
Папа Бенедикт је, наиме, тада одобрио декрет који потврђује „херојске врлине“ папе Пија Дванаестог и на тај начин му доделио титулу „пречасни“, коју од титуле свеца деле још само два корака – беатификација и канонизација.
Јеврејске групе, међутим, сматрале су да би беатификација Пија Дванаестог могла да наруши католичко-јеврејске односе, па су од папе Бенедикта затражиле да овај процес замрзне док се темељно не проуче архиве из периода Другог светског рата.
Ј. Кеблер – Љ. Бегенишић
http://www.novosti.rs/