Љиљана Булатовић о филму „Балканска међа“: Фантастичан филм који нас подстиче да се сећамо, да не заборавимо!

Синоћ је у центру „Сава“ одржана премијера руско-српског филма „Балканска међа“. Двадесет година од бомбардовања и руског заузимања аеродрома „Слатина“ у Приштини повод су за филмски приказ о последицама које рат оставља на људе, независно од њиховог порекла и националности. Премијери је присуствовала и Љиљана Булатовић Медић, новинарка и публициста, активисткиња за људска права која је свој живот посветила одбрани српских оптуженика у Хагу. Она је своје утиске о филму „Балканска међа“ поделила са читаоцима Њуз фронта.

„Мислим да је овај филм чекала Србија, а и свет. Ово је један фантастичан уметнички доживљај, а тема је таква да не може да се не доживи емотивно поготово у овом политичком тренутку. Тема једниства добрих људи и злих који су супротстављени на штету народа… Ово је драгоцени филм са драгоценом поруком. У филму видимо и мушко-женску љубав али и народну љубав према Русима, то одушевљење које ми памтимо веома добро у време бомбардовања, долазак конвоја, руских тенкова које је било као да се слива једна нова енергија у душу народа. Овај филм подстиче на најснажнији начин, подстиче нас да се сећамо, да не заборавимо.“

 

На питање главне уреднице српске редакције Њуз фронта Оксане Сазонове, какав је историјски значај имао долазак руских тенкова у Приштину Љиљана Булатовић Медић је рекла:

„Ми новинари смо долазак пратили из минута у минут, и као што смо сада гледали у филму, у дограђеном догађају, ми смо били срећни иако смо знали да је Русија тада била подељена. Ја сам била на аеродрому кад смо били под санкцијама у време када је Хор Алексанрова дошао. Део хора је ишао на аеродром и тамо су направили концерт… Ухватила ме је туга када сам видела остатак једног тако моћног аеродрома. А према Русима су имали исти однос као да су на тенковима дошли. Зауставили су нас код Мердара и Канађани нису хтели да нас пусте док руски генерали, који су били у возилу, нису изашли и загаламили. Све смо видели, али најјаче и основно је неговати ту искрену братску и суштинску љубав међу народима руским и српским, али и свих других који нам желе добро.“